Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava osudilo Švajcarsku zbog klimatske neaktivnosti

Najviši evropski sud za ljudska prava (ECHR) odbacio je slučajeve koje je pokrenulo šest mladih portugalskih aktivista i jedan francuski gradonačelnik sa ciljem da primora zemlje da ispune međunarodne obaveze za smanjenje emisije gasova staklene bašte, ali je stao na stranu grupe Švajcarkinja koje su takođe tražile takve mere.

Evropski sud za ljudska prava doneo je odluke u tri slučaja koje su pokrenuli francuski gradonačelnik, šest portugalskih mladih i više od 2.000 članica Udruženja starijih žena za zaštitu klime Švajcarske (Verein KlimaSeniorinnen Schweiz), koje kažu da njihove vlade ne čine dovoljno u borbi protiv klimatskih promena.

Advokati sve tri stranke koje su podnele tužbe su se nadali da će sud u Strazburu utvrditi da nacionalne vlade imaju zakonsku obavezu da osiguraju da se globalno zagrevanje održi na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma o klimi. Ali sudija Šofra O’Liri, predsednica Evropskog suda za ljudska prava, nije uvažila dve tužbe.

Presude Evropskog suda za ljudska prava nisu pravno obavezujuće za svih 46 država članica Evropskog saveta, ali postavljaju pravni presedan na osnovu kojeg će se suditi u budućim tužbama.

Prva međunarodna presuda o klimatskim promenama

Iako su aktivisti imali uspeha sa tužbama u domaćim postupcima, ovo je bio prvi put da je međunarodni sud presudio o klimatskim promenama.

Uoči presude, velika grupa građana se okupila ispred zgrade suda da navija i protestuje, uključujući klimatsku aktivistkinju Gretu Tunberg, koja je oslobođena posle više hapšenja tokom demonstracija u Hagu tokom vikenda.

„Napeti smo. Napeti i uzbuđeni“, rekao je Klaudio Agostinjo, 24-godišnjak koji je jedan od šestorice Portugalaca koji su izneli slučaj pred sudom u Strazburu.

Odluke imaju „potencijal da budu prekretnica u globalnoj borbi za održivu budućnost pogodnu za život. Pobeda u bilo kom od tri slučaja bila bi jedan od najznačajnijih pomaka u vezi sa klimatskim promenama od potpisivanja Pariskog sporazuma“, naglasio je Geri Liston, advokat Globalne mreže za pravnu akciju, koja podržava portugalske studente.

Evropska unija, čiji Švajcarska nije deo, trenutno ima cilj da bude klimatski neutralna do 2050. Mnoge vlade su rekle da bi postizanje cilja do 2030. bilo ekonomski neostvarivo.

Da li zemlje imaju zakonsku obavezu da se bore protiv klimatskih promena

Sva tri podnosioca tužbe su bili uvereni će 17 sudija, članova Velikog veća, presuditi u njihovu korist, ali ova odluka bi mogla da podrije efekte prethodne presude u Holandiji. Godine 2019, Vrhovni sud Holandije naložio je vladi da smanji emisiju za najmanje 25% do kraja 2020. u odnosu na referentne nivoe iz 1990. godine.

Presuda u korist Fondacije Urgenda koja je pokrenula slučaj, oslanjala se na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Zato bi ovo odbijanje tužbi koje je donelo Veliko veće moglo da poništi ovu presudu zato što će se zaključiti da zemlje nemaju zakonsku obavezu da se bore protiv klimatskih promena.

„Sudska presuda je obavezujuća za sve zemlje“, naveo Denis van Berkel, koji je predstavljao Fondaciju Urgenda u Holandiji.

Šesnaestogodišnja Andrea dos Santos Oliviera iz Portugalije nije razmišljala na taj način.

„Ekstremni toplotni talasi, padavine, praćene ekstremno visokim temperaturama, neprestano nas guše efekti staklene bašte. A ono što me najviše brine je njihova učestalost. To me zaista plaši. I, pomislila sam, pa, šta da radim?“, rekla je Andrea.

Zajedno sa još pet mladih ljudi, Santos Oliveira je tužila Portugal i 32 druge zemlje, tvrdeći da je neuspeh u zaustavljanju emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte prekršio njihova osnovna prava. Njihov slučaj je odbačen.

Seniorke iz Švajcarske odnele pobedu

Ali sudije su presudile u korist grupe švajcarskih penzionerki koje su takođe zahtevale da njihova vlada učini više. Članice švajcarskog udruženja starijih žena za klimu, čija je prosečna starost 74 godine, kažu da su prava starijih žena posebno narušena jer su one najviše pogođene ekstremnim vrućinama koje će postati sve češće zbog globalnog zagrevanja.

Na Zemlji su srušeni svi globalni godišnji toplotni rekordi 2023. godine, koketiralo se sa dogovorenim pragom zagrevanja u svetu i pokazalo se sve više znakova da nam se planeta sve više zagreva, saopštila je u januaru Evropska agencija za klimu Kopernikus.

U sva tri slučaja, advokati su tvrdili da je politička i građanska zaštita garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima besmislena ako je planeta nenastanjiva.

Zemlje koje se suočavaju sa pravnim izazovima nadaju se da će slučajevi biti odbačeni. Kažu da krivica za klimatske promene ne može biti ni na jednoj pojedinačnoj zemlji.

Švajcarska nije jedina koja je pogođena globalnim zagrevanjem, istakao je Alen Šable, predstavnik te zemlje na prošlogodišnjim sudskim pretresima. „Ovaj problem ne može da reši Švajcarska sama.“

Priznajući hitnost klimatske krize, sud je ubrzao sva tri slučaja, uključujući redak potez koji je omogućio portugalskom slučaju da zaobiđe domaći pravni postupak.