Kako je zaštita Akropolja i Meteora sačuvala grčke guštere i orlove

Akropolj, Delfi, Meteori… Uglavnom poznate destinacije, naročito među turistima iz Srbije. Osim arheoloških i kulturnih vrednosti, ti lokaliteti imaju još jednu specifičnost – razvoj posebnog tipa biodiverziteta, što znači da se, na teritoriji koju pokrivaju, i koja je pod određenim zakonskim stepenom zaštite, biljni i životinjski svet, malo drugačije razvija.

Program koji uključuje Univerzitet u Atini i resorna ministarstva i agencije, ima za cilj da istraži upravo te posebnosti biljnog i životinjskog sveta, i to na dvadesetak arheoloških lokaliteta.

Tako su u centar pažnje naučnika – sa karijatida, manastira na vrtoglavo visokim stenama i mističnosti „pupka sveta“ u Delfima, sada došli „živi eksponati“ koji su nerazdvojni deo svetski poznatih lokaliteta. Jedinstvena akcija kojom se mapiraju područja i vrši popis vrsta, pokrenuta je i zbog potencijalnih rizika koje nosi aktuelna sveprisutna klimatska kriza.

Istraživačima su tako, pored pomenutog Akropolja, uključujući područje drevne Agore, zanimljivi i Epidaurus, Olimpija, Filipi, Mesina, Aptera u Haniji, Mon Repos na Krfu, Dodoni, Nikopolj, Meteori, Agios Ahilej kod Prespe, Stari grad Janina, Akrokorint, Gramvusa-Balos, Mistra, Delos, Sunion, Vravrona, Delfi, Festos...

Stroga dugogodišnja zakonska zaštita i konzervacija arheoloških lokacija sprečila je aktivnosti koje su štetne po biodiverzitet, kao što su lov, zagađenje voda i zemljišta. Tako je na primer danas kamenje na Akropolju dom endemične biljke micromeria acropolitana, koja isključivo tamo raste. Druga mesta, kao što su Delfi ili Epidaurus, stanište su retkih vrsta orlova ili endemskih vrsta guštera kojima su uobičajeni životni prostor su drevne stene i stubovi.

Prirodnjaci koji su otkrivali i proučavali ostatke drevnih civilizacija širom mediteranskog područja, gotovo uvek uz arhitektonske opise, zapisivali su i koliko su opčinjeni bogatstom i lepotom prirode.

Autori do sada obavljenih istraživanja na nekim od lokacija, naglašavaju da je živi svet „sastavni deo arheološkog pejzaža gde u proleće sveža trava i šareno divlje cveće daju lepotu drevnom kamenju“.

Drevni akantus kao simbol simbioze

Jedan od karakterističnih primera spoja arheologije i prirode je akantov list (acanthus spinosus L.) koji je prisutan kao dekoracija na korintskim stubovima.

Korišćen je u drevnim vremenima u svakodnevnom životu, bogosluženju, mitologiji i medicini, a njegovi naslednici – i danas sasvim nesmetano rastu u prirodnom okruženju – na arheološkim nalazištima.

Tanasis Kundrijas iz regionalne Privredne komore u Volosu (Tesalija), u kojoj se, u krugu poljoprivrednika, posebno prati uticaj ljudskih aktivnosti na živi svet, rekao je za Portal RTS-a da je kontrola pomenutih lokaliteta od velike važnosti, imajući u vidu posebnost Grčke u smislu biodiverziteta, ali i zbog toga što je, kako naglašava, biološko bogatstvo Grčke među najvećima u Evropi i na Mediteranu. (Grčka ima 9.800 ostrva i 18.400 kilometara obale, što pruža dodatne, raznovrsne uslove za bogatstvo različitosti oblika života).

„Grčka je botanički raj, zemlja sa impresivnim mozaikom kopnenih, močvarnih i morskih ekosistema, obdarena raznim staništima i pejzažima poput onih iz polupustinja istočnog Krita, staništa Rodopa i drugih planinskih lanaca. Grčka flora ima oko 5.700 evidentiranih vrsta, od kojih je oko 13,2 odsto (750 vrsta) endemskih. Uprkos maloj teritoriji, jedna je od najbogatijih zemalja po biodiverzitetu u Evropskoj uniji, ali i globalno”, ispričao je Kundrijas.

Zanimljiv spoj arheoloških lokaliteta i naučnih saznanja koja obično uz njih idu – i bogatstva biodiverziteta, vidi se i na jezeru Karla, poznatom po tome što je dom za čak 180 vrsta ptica i veliki broj riba.

Jezero Karla ima jedinstvenu istoriju, a prema grčkom mitu, pored jezera, venčao se i sam bog Apolon, simbol sklada i lepote, za koga su među svetim životinjama bile gavrani, skakavci, zmije i sokolovi, a u čije su kočije bili upregnuti – labudovi.

Karla i „priznajem, pogrešio sam, i hoću to da ispravim“ sistem

Jezero je potpuno isušeno 1962. da bi se dobilo zemljište za poljoprivredu, uprkos tome što je bilo mesto jedinstvene ribarske kulture. Kao da je priroda umešala prste – poljoprivredne kulture nisu nikako napredovale, pa se dogodila – obnova jezera. Projekat je ocenjen kao jedan od najambicioznijih u smislu obnove močvara i dobru studiju slučaja za Ramsarsku konvenciju.

Jezero je „otvoreno" u oktobru 2018. Iako je izgubilo nepoznati broj autohtonih vrsta ptica i riba, postalo je dom novim vrstama životinja, a okružuju ga hrastove, i šume kestena, vrbe i topole, na ostrvcima su divlje ruže, origano, tu je nezaobilazna vodena trska...

Ugostio nas je i monah Atanasos, koji služi u malom manastiru Svetog Nikole, na samom obodu jezera.

Kao što naš rezervat biosfere Golija–Studenica čini jedinstveni spoj kulturne baštine i prirodnog bogatstva, tako se ovde, uz vetar koji podseća na beogradsku košavu, sjedinjuju, čini se baš za čovekovu radost i uživanje, prirodne lepote Karle, i mir koji pruža manastir.

U obilasku jezera, pridružio nam se jedan od sekretara uprave Tesalije Janakulis Kostas.

„U ovim vremenima kada se sve brzo menja, moramo da pokažemo brigu i interesovanje za čuvanje postojećeg stanja. Pozivamo građane da vode računa o životinjama, pticama, ribama i biljkama. Ovde postoje i udruženja koja, na primer, čuvaju staro seme određenih vrsta biljaka. Grčka ima prednosti – visok stepen osunčanosti, povoljne vetrove i uopšte – dobru klimu. Da bismo razvijali obnovljive izvore energije, a to ide dobrim putem, moramo da vodimo računa o životnoj sredini i zato smo veoma strogi po pitanju davanja dozvola i praćenja izgradnje parkova sa vetroturbinama i solarnim panelima“, rekao je Kostas.

Osim domaćeg zakonodavstva i lokalnih propisa, i Evropska ekološka mreža Natura 2000 štiti staništa, životinjske i biljne vrste – čuva 299 biljnih i životinjskih vrsta, 177 vrsta ptica i 89 tipova staništa Grčke.

*Tekst je realizovan u saradnji RTS-a sa Programom „Puls Evrope" Delegacije EU u Beogradu