Најбољи министри Сунца и ветра - како у Грчкој владају Хелиос и Еол

Постоји прича која се у Грчкој од мештана често може чути, и која донекле објашњава зашто у мањим хотелима, у апартману у приземљу (ово ће разумети они коју често скромније летују у Грчкој) готово увек седи једна старија бака која се пита за све у том породичном угоститељском послу. Дакле, до пре само непуних стотину година, када се делило наследство, земљиште се углавном наслеђивало по принципу – плодно мушким потомцима, а оно песковито, поред обале – кћерима. Управо те кћери су, од својеврсне „неправде“, извукле корист са процватом туризма и мало, по мало,  постајале власнице вила, кампова, кућа за издавање. Ипак, плодно тло никада не губи на вредности, било да се користи за узгој пшенице и кукуруза или – струје.

„Каква сетва – таква жетва“, и „Нема хлеба без мотике“ – учили су нас. И док је земљиште уз грчку обалу начичкано хотелима, вилама и ресторанима свакако извор зараде, оно друго, удаљеније, добија у скорије време нову димензију. Та димензија доводи у питање разумевање оне сетве и мотике из народних умотворина.

Када уђете у Грчку из Северне Македоније, док идете ка југу земље, соларни панели на већим или мањим површинама (они на крововима по којој је ова земља својеврсни рекордер су већ класика) – све су бројнији. Помислите у први мах: „Браво, овако и код нас треба...“

И заиста јесте за дивљење. Удео зелене енергије је достигао рекорд у Грчкој прошлог априла када је у погледу укупно потрошене енергије 14 одсто добијено од сунца. У последње три године обновљиви извори енергије имају све већи удео у потражњи и потрошњи енергије на дневном нивоу и проценат тог удела расте убрзаним темпом.

Према Грчком независном оператеру за пренос електричне енергије, тај удео био је 42 посто 21.3.2019, затим 51 одсто 14.9.2020. и 59 процената у 6.9. 2021. Енергија ветра је 2021. године дала највећи допринос у миксу обновљивих извора са учешћем од 48 одсто, док је соларна енергија имала 10 процената.

Сви наведени проценти представљају заправо далеко најбољи учинак у Европској унији захваљујући временским услова у Грчкој.

Према Националном плану, планирано је да се декарбонизација, односно престанак ослањања Грчке на лигнит, постигне до 2028. године, док грчки званичници предвиђају да ће обновљиви извори енергије достићи 65 одсто производње електричне енергије у 2030.

Према подацима Грчке асоцијације за енергију ветра, циљ од 65 одсто учешћа обновљивих извора енергије до 2030. је остварив „јер се користе проверене технологије, ветар и сунчева енергија су у Грчкој - неисцрпни".

Из Асоцијације наводе и да нове ветроелектране у Грчкој производе електричну енергију по три до четири пута нижој цени у односу на цену производње електричне енергије из фосилних горива, па су тако, обновљиви извори енергије уштедели 2,5 милијарди евра у 2021. у корист потрошача.

Заинтересовани грађани, могу у сваком тренутку, путем посебне апликације да провере, колико се зелене енергије производи и троши у Грчкој.

Грчка је донела импресиван низ мера како би подржала своје амбициозне климатске циљеве уз очување енергетске безбедности.

Национални закон о клими, усвојен у мају 2022, поставља јасан правац за енергетску транзицију Грчке. Циљ јој је да смањи емисију гасова стаклене баште за 55% до 2030. године и постигне нето нулту емисију до 2050.

А шта би на ово рекла Деметра

Уз енергетску независност, цени се и она „пољопривредна“ која управо поставља питање постављање соларних панела на плодне оранице. И враћамо се „хлебу без мотике“.

Посетили смо ветропарк у Анаври, селу у Магнезији, где се налази 20 ветротурбина укупне снаге 17 мегавата и уверили се како на локалу, „обичан човек“ има користи од енергије ветра. Упитани о соларним паналима у њиховом атару, мештани кажу да их то не интересује, јер им је земљиште потребно за узгој култура којима хране своју стоку.

Другачије мисле ипак многи који су одлучили да, у зависности од уговора са неком од компанија, своје аре и хектаре дају на десет, или више година, у замену за новац, па се уместо маслина, паприке, парадајза или кукуруза, гаји енергија.

У општини Алмирос, на обронцима Отириса, увелико се планира сарадња са суседном општином Фарсала како би се направила „соларна енергетска заједница“. Док се не сагради велики соларни парк, центар Алмироса, већ је један мини-соларни парк. Главни трг се осветљава лед лампама захваљујући струји из соларних панела, као и локални парк, терен, оближњи локали. Изградњу је помогла Европска унија. У изградњи су коришћени еколошки материјали.

„Циљ енергетске заједнице је изградња соларног енергетског парка, капацитета 10 MW на површини од 140 хектара како би се смањили трошкови за енергију у две општине. На тај начин,  може да се покрије 80 одсто енергетских потреба, а бесплатна енергија биће обезбеђена и угроженим домаћинствима“, рекао је, из кабинета градоначелника Алмироса за Портал РТС-а, Спирос Дервисис.

Питали смо нашег саговорника и о „узгоју струје“ уместо кукуруза.

„Нема проблема да пољопривредници дозволе постављање соларних панела на пољопривредно земљиште. Постоји јасан законски оквир грчке државе за ову сврху. Мора да се прође компликована поцедура да би неко могао да постави панеле на одређеној површини. Моје лично мишљење је да је погрешно што се фармери опредељују за постављање соларних панела на плодно и продуктивно земљиште, јер можда ћемо се у блиској будућности суочити и са кризом хране. Дакле, верујем да соларне панеле треба инсталирати само у непроизводним подручјима“, рекао је Дервисис.

Председник општине Алмирос, малог места у Магнезији, Вагелис Цацикирјакос говорио је за портал РТС-а о локалним енергетским питањима.

Цацикирјакос каже да је утврђивање намена земљишта неопходан услов да се избегне неконтролисана изградња ветропаркова или фотонапонских паркова: „Потребна је строга контрола усклађености, уз поштовање према природи, али и пољопривреди и сточарској производњи. Важан је и јасан законски оквир. Општине морају бити на извору тачних сазнања о производњи енергије из обновљивих извора, покренути процес своје енергетске аутономије и подршке локалном друштву, што је пракса која се већ примењује у иностранству”, додао је Цацикирјакос.

Обазрива је и проф. др Аспа Господини, са Универзитета Тесалије у Волосу, чија су ужа специјалност просторно планирање и регионални развој: „Соларни панели који блистају и који се роје широм грчких поља, постаће убрзо проблем, јер већина има делове које је јако тешко рециклирати, када дође време да се замене оним нове генерације. У току је оформљавање специјалног тима професионалаца из бројних струка, како бисмо предупредили компликације“, рекла је проф. Господини за наш портал.

*Текст је реализован у оквиру сарадње РТС-а са програмом ЕУ делегације у Београду „Пулс Европе".