Prirodnjačka istraživanja Svete Gore i Hilandara objavljena u četiri monografije

Prirodnjačka istraživanja Svete Gore i okoline manastira Hilandara započeta su 2015. godine. Rezultati su objavljeni u monografijama: Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara, Prirodna baština Hilandara i Svete Gore, Hilandar: Lekovito bilje u Bogorodičinom vrtu i Ptice Svete Gore i Hilandara.

„Ukupno je registrovano 211 vrsta ptica. Ono što se očekuje, to su najčešće ptice vodenih odnosno morskih staništa i vrste koje se vezuju za ta ušća slatkih voda u slane vode. Takođe, s obzirom na to da područje obiluje šumama značajne su šumske vrste“, navodi ornitolog Miloš Radaković, koautor monografije Ptice Svete Gore i Hilandara.

„Gospod od zemlje pravi lekove, a razuman čovek ih ne odbacuje. To nam je bio moto u pisanju. U 111 monografija koje slede, obradili smo oko 150 biljaka. To su lekovite vrste, a među njima ima otrovnih, ima onih koje su jestive, ima začinskih i drugih vrsta“, napominje Slavoljub Tasić, koautor monografije Hilandar: Lekovito bilje u Bogorodičinom vrtu.

Posed manastira Hilandar zauzima petinu Svete Gore Atonske – predeo netaknute prirode.

„Zaključci četvorogodišnjeg proučavanja i istraživanja predstavljaju deo zajedničkog nastojanja da se doprinese jedinstvu jezika, nauke i religije. Borbi za opstanak svih živih bića i suživotu čoveka i njegovog okruženja na Svetoj Gori“, ističe Marina Šibalić, v. d. direktorke Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Knjige su napisane sa nadom da će doprineti približavanju nauke i religije i biti potpora opstanku živih bića.

„Imamo dve vrste poklonika. Pri tome mislim i na istraživače, one koji dolaze prvi put na Svetu Goru i u Hilandar i one koji dolaze ceo život. Retki su oni koji ostanu u prvoj grupi“, naglašava monah Teodosije.

Monografije ilustruju geološku raznovrsnost, biljni i životinjski svet i prirodno bogatstvo čitavog poluostrva Svete Gore.