Kakav nam je vazduh ako Srbija ima oko 3. 000 divljih deponija koje začas planu

Nekvalitetno upravljanje komunalnim otpadom i požari na deponijama su među najznačajnijim uzrocima zagađenja i dovode do ozbiljnih posledica po zdravlje ljudi u Srbiji. To pokazuju rezultati istraživanja pod nazivom „Izgubljeni vazduh“ koje je sproveo Program UN za životnu sredinu.

Kada je u pitanju zagađenje vazduha od saobraćaja, ložišta i industrije, zna se koje materije sagorevaju. Na deponijama gori svašta, pa i razne vrste opasnog otpada. Otpad od hrane pretvara se u metan, koji je lako zapaljiv, i lako izazove požare pri kojima se emituju otrovne čestice i gasovi.

„Sve ove supstance koje se oslobađaju tokom požara odlaze primarno u vazduh, ali od onoga što se nalazi u tom otpadu na deponiji zavisi kakva će biti emisija i drugih veoma toksičnih supstanci koje neće uvek ići u vazduh, već će ići u zemljište, u podzemne ili u površinske vode, ili će se preko vazduha taložiti na zemljištu i završiti u lancu ishrane“, rekla je Jasminka Ranđelović iz „Alternative za bezbedne hemikalije“.

Istraživanja pokazuju da se otrovne supstance, poput dioksina i furana, u organizam najviše unose hranom. Uticaj na zdravlje zavisi od blizine deponija i dužine izlaganja otrovnim materijama.

„Za lokacije gde znamo da stalno dolazi do zapaljivanja deponija, a to je nekih pet-šest lokacija, u skladu sa onim što postoji u međunarodnoj literaturi, evidentirali smo incidence karcinoma, recimo pankreasa, pluća, poremećaje štitne žlezde. Imamo negativne reproduktivne efekte kod žena u reproduktivnom periodu, uticaj na tok trudnoće, jer je prepoznato da takva vrsta toksičnih materija može dovesti i do kognitivnih poremećaja tek rođene dece", rekla je dr Branislava Matić Savićević, specijalista higijene.

Izveštaj sadrži i preporuke, a najvažnija je da se mora sprečiti izbijanje požara na deponijama.

„U samom sistemu upravljanja otpadom nije moguće to napraviti bez mogućnosti da se izvuče energija iz otpada. Dve trećine svakog insineratora, spalionice, predstavljaju mehanizmi za sprečavanje nastanka zagađenja vazduha koji upravo ništa od ovih divljih deponija nema. To su otvoreni požari i zato moramo da vidimo kako sistem da unapredimo", istakao je Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.

U Srbiji je oko tri hiljade divljih deponija, a požara više neće biti kada otpad, kao što se to radi u većini evropskih zemalja, budemo odvojeno sakupljali, reciklirali i koristili za dobijanje energije kao, na primer, u novoj spalionici u Vinči.