Најбогатијих десет одсто људи одговорно за две трећине глобалног загревања од 1990. године

Како богати троше и инвестирају у значајној мери је повећало ризик од смртоносних топлотних таласа и суша, наводи се у првоj студији која је израчунала утицај концетрисаног приватног богатства на екстремне климатске догађаје.

„Повезали смо угљенични отисак најбогатијих појединаца директно са последицама по климу широм света. Није довољно само израчунати колико загађујемо, већ ко и колико загађује и да сноси одговорност“, наводи научница Сара Шонгарт са Универзитета ЕТХ у Цириху.

У поређењу са глобалним просеком, најбогатијих један одсто допринело је 26 пута више на појаву екстремних топлотних таласа, као и 17 пута више на суше у Амазонији.

Студија објављена у Nature Climate Change такође наводи да су емисије 10 одсто најбогатијих у Кини и САД – који су заједно одговорни за половину загађења угљен-диоксидом – директно довеле двоструког повећања топлотних екстрема.

Сагоревање фосилних горива и сеча шума загрејале су површину Земље у просеку за 1,3 степена Целзијуса у последњих 30 година.

Шонгарт и њене колеге комбиновали су економске податке и климатске симулацију како би пратили емисије од различитих слојева становништва и проценили њихов утицај на различите типове екстремних временских прилика.

Истраживачи су такође узели у обзир и финансијске инвестиције појединаца, а не само њихов животни стил или личну потрошњу.

„Борба против климатских промена која се не бави већом одговорношћу најбогатијих чланова друштва ризикује да не искористи моћно оружје у смањивању штете у будућности“, каже један од аутора студије Карл-Фридрих Шлојснер, челник интегрисане истраживачке групе за климатски утицај на Међународном институту за примењену системску анализу у Бечу.

Порез на милијардере

Од власника крупног капитала може да се захтева већа одговорност кроз прогресивне порезе на богатство и инвестиције.

Ранија истраживања показала су да би циљано опорезивање, које би повезивало богатство и емисије штетних гасова, било много праведније него увођење општих пореза, који би додатно оптеретили сиромашне.

Ипак, недавне иницијативе у правцу повећања пореза најбогатијим људима и мултинационалним компанијама су у највећој мери стале.

Прошле године, Бразил као домаћин самита Г20 је лобирао да се уведе два одсто пореза на укупно богатство појединаца са више од милијарду долара.

Упркос томе што су лидери Г20 прихватили да „сарађују како би обезбедили да се ултрабогати појединци на ефикасан начин опорезују“, до данас на том пољу није било помака.

Скоро 140 земаља је 2021. године пристало да ради ка глобалној копоративној такси за мултинационалне компаније.

Према организацији Оксфам, најбогатијих један одсто људи акумулирало је 42 билиона долара новог богатства у последњој деценији.