Ne kupuju ono što im ne treba, voze bicikle i trotinete – Zeleni put Stokholma

Beograd je često na vrhu liste najzagađenijih prestonica, a u istoj situaciji pre 60 godina bio je i Stokholm. Danas je jedno od najčistijih mesta za život zahvaljujući zelenim inovacijama. Od ostataka hrane prave biodizel, a iz otpadnih voda biogas. Samo jedan odsto komunalnog otpada završi na deponijama.

Не купују оно што им не треба, возе бицикле и тротинете – Зелени пут Стокхолма

Ništa nije za bacanje – zvuči kao krilatica siromašnih, a zapravo je način života razvijenog švedskog društva. Od vrtića uče da ne kupuju ono što im ne treba. Stvari koje ne koriste prosleđuju ili prerađuju u sirovine za nove proizvode. Biološki otpad pretvaraju u gorivo, struju, toplotu.

„Građani su veoma savesni. Razvrstavaju otpad na staklo, plastiku, metal, papir... Radimo i neutralisanje vlažnih maramica i pelena. Najveći problem je građevinska industrija. Da bismo ponovo koristili što više tog otpada, razvrstavaćemo ga u šest frakcija”, kaže Erika Njugan iz švedske Agencije za zaštitu životne sredine.

Sedamdeset odsto Švedske je pod šumom. U energiju pretvore 42 odsto otpada iz hrane a cilj je 70. U proizvodni lanac se vrati 40 odsto korišćene plastike, materijala iz gumarske, elektronske i građevisnke industrije.

Prvi su proizveli takozvani zeleni čelik uz pomoć vodonika umesto fosilnih goriva.

„Našli smo novu vrednost u inovacijama. BDP je porastao za 85 odsto od devedesetih, iako smo za to vreme smo smanjili emisiju ugljen-dioksida za 27 odsto. Povećao se broj električnih bicikala, imamo model deljenja automobila”, rekla je Đina Hedbrik iz švedskog Instituta za istraživanje životne sredine.

Nereciklirani kućni otpad sortira se infracrvenim zracima u postrojenjima poput Soraba. Korisnici su 11 opština koje su i vlasnici fabrike. Privatnim kompanijama poveravaju transport i logistiku.

„Naš cilj nije profit, već bolji kvalitet života.Dajemo sve od sebe da dostignemo ekološke ciljeve Evropske unije o smanjenju emisije štetnih gasova. Naši vlasnici su opštine a velike odluke u poslu donose političari, jer je potreban politički pritisak da bi ovo uspelo. Privatni sektor ne može to da radi sam”, izjavio je iz Soraba, Stelan Hoglund.

Bez obzira na to koliko godina, odnosno generacija, živi u Švedskoj, građani poštuju sistem na koji su, čini se, i veoma ponosni.

Javni saobraćaj u Stokholmu ne koristi fosilna goriva kao ni polovina putničkih automobila.

Visoka ekološka svest i zajedništvo u Stokholmu se vide na svakom koraku. Veliki broj građana kao prevozno sredstvo koristi gradske bicikle i trotinete, bez obzira na to da li su obučeni u skupo poslovno odelo, radničku odeću ili sportsku opremu.