I dok „miruju“ vulkani ispuštaju gasove u atmosferu, koju računicu su tako poremetili

U novoj studiji se ističe podatak da bi neaktivni vulkani mogli da ispuštaju mnogo više sumpora nego što mislimo. To utiče na klimu jer sumpor je jedan od najvažnijih elemenata u procesu klimatskih promena.

„Otkrili smo da je u dužim vremenskim intervalima količina sulfatnih aerosola koji se oslobađaju tokom pasivne degazacije, mnogo veća nego tokom erupcija. Pasivna degazacija oslobađa najmanje 10 puta više sumpora u atmosferu, nego tokom erupcije, ponekad čak i 30 puta više", rekla je Ursula Jongebled sa Univerziteta u Vašingtonu, koja se bavi proučavanjem atmosfere.

Ako su prirodni izvori sumpora veći, onda smo možda precenjivali efekat hlađenja koje su zagađivači sumpora iz industrije imali na temperaturu, možda čak i za polovinu. Ovo bi moglo da objasni zašto se Arktik zagreva brže nego što se očekivalo.

Sva istraživanja nastala su na osnovu proučavanja sitnih čestica koje su zarobljene u slojevima ledenog jezgra koje je izvađeno iz centralne zone Grenlanda.

Na osnovu ovih čestica utvrđen je sastav atmosfere iznad Antarktika u periodu od 1.200 do 1.500 godine na zemlji.

Emisije sumpora iz uspavanih vulkana bile su mnogo više od očekivanih.

Prvobitni cilj istraživanja bio je da se sagleda količina sumpora koju morski fitoplankton dodaje atmosferi kroz jedinjenja koja se oslobađaju dok rastu. Smatralo se da je fitoplankton glavni izvor emisije sumpora pre nego što su se pojavili ljudi. Ali vulkani su poremetili tu računicu.

Kada je proizvodnja sumpora u pitanju, istraživači ističu da ga vulkani izbacuju u atmosferu u velikim količinama i kada ne eruptiraju.

Oblaci gasa koji cure iz uspavanih vulkana nisu vidljivi na satelitskim snimcima, zbog čega je njihov doprinos do sada bio potcenjen.

„Ne znamo kako izgleda prirodna, netaknuta atmosfera, u smislu aerosola", istakao je naučnik specijalizovan za atmosferu - Beki Aleksander sa Univerziteta u Vašingtonu. 

Aerosoli ne putuju daleko i takođe ne traju toliko dugo, što dodatno komplikuje proračune o tome kako bi se ovaj efekat mogao videti na drugim mestima - iako su istraživači uvereni da će se njihovi nalazi, zasnovani na merama na Arktiku, primeniti na emisije iz vulkana širom sveta.

Razumevanje fluktuacija sumpora je ključno za modeliranje ravnoteže toplote zarobljene u našoj atmosferi i energije koja se reflektuje nazad u svemir.

Čestice aerosola mogu da blokiraju sunčevo zračenje, odakle dolazi efekat hlađenja, ali to je veoma složena slika.

„Ako želimo da znamo koliko će se planeta zagrejati u budućnosti, trebalo bi da imamo bolje procene za vrednosti aerosola", rekla je Ursula Jongebled sa Univerziteta u Vašingtonu, koja se bavi proučavanjem atmosfere.