Kompanija za genetski inženjering pokušava da pticu dodo „vrati u život“

Nauka sada poznaje tehnike za uređivanje gena koje omogućavaju istraživačima da iskopiraju ključne osobine iz genoma dodoa za koje veruju da ih mogu efikasno ponovo sastaviti u telu živog rođaka.

Prema sekvenciranju genoma odavno izumrle ptice, dodo je najbliži srodnik golubova.

Naučnici o kojima je reč rekli su da bi njihov rad, pored pružanja uvida u postojanje izumrlog dodoa, mogao da pomogne u očuvanju retkih vrsta koje još nisu izumrle. Međutim, među biolozima se vodi žestoka debata o tome da li treba sprovesti ovakvu vrstu istraživanja.

Kompanija „Kolosal biosajensiz“ (Colossal Biosciences), koja se bavi genetskim inženjeringom već je pokrenula projekat „oživljavanja“ vunastog mamuta i tasmanijskog tigra. Ali dodo bi bio prva ptica, što je značajno jer znači promenu tehnike uređivanja gena kako bi se prilagodilo spoljašnjem jajetu.

Ovo bi moglo da zaobiđe bar neke od etičkih dilema naučnika. Kod vrsta sisara tehnika zahteva implantaciju materijala za uređivanje gena u reproduktivni sistem postojećeg rođaka vrste, kao što je slon u slučaju mamuta. U praksi će biti potrebno mnogo trudnoća da bi se takvom metodom stvorilo održivo potomstvo.

Izvođenje iste tehnike na ptici koja nosi jaja trebalo bi da bude manje stresno za vrstu donora. Istraživači će moći da rade sa golubijim jajima i koriste genetski materijal golubova koji se može modifikovati da odražava ključne osobine dodoa, uključujući njegovu nemogućnost da poleti.

Ali ovo će takođe biti tehnički izazovno, jer još niko nije uspeo da koristi uređivanje gena za ptice na ovaj način.

Bet Šapiro, vodeći paleogenetičar u „Kolosalu“, rekla je za Gardijan da je fascinirana dodoom više od dve decenije, otkako je diplomirala na Oksfordu 1999. godine, gde je videla sačuvanog dodoa kao muzejski eksponat, i pokušala da ubedi Muzej da izvuče njen DNK.

Naglašava da postoje stotine dodoa u kolekcijama širom sveta, što znači da je bilo moguće sekvencirati genom mrtve ptice. Ali upozorava da „oživljeni“ dodo nikada ne bi mogao da bude verna kopija izumrle ptice. „Ono što pokušavamo da uradimo je da izolujemo gene koji razlikuju dodoa“, istakla je Šapiro. „Bilo bi suludo misliti da je rešenje (za svetsku krizu biodiverziteta) da se vrati izvorni primerak.“

Ben Lem, suosnivač i izvršni direktor kompanije „Kolosal“, rekao je da kompanija – čiji pokušaji da ožive mamute i tasmanijskog tigra još nisu proizveli nove životinje – prikuplja dodatnih 150.000.000 dolara od investitora kako bi nastavila svoje istraživanje o dodou.

Lem navodi da bi rekonstruisane verzije ptice mogle da se „ponovo ožive“ na Mauricijusu, gde je dodo živeo sve dok nije poslednji put viđen u 17. veku, pre nego što je, kako se smatra, izlovljen do izumiranja.

„Veoma smo transparentni da bi (mesto) ponovnog vraćanja dodoa u divljinu bio Mauricijus“, rekao je on.

Dodaje da bi istraživanje moglo pomoći naporima za očuvanje mnogih drugih ugroženih vrsta širom sveta, jer bi razvilo tehnike koje bi mogle omogućiti naučnicima da razaznaju i očuvaju ključne osobine u tim postojećim vrstama koje bi mogle biti od vitalnog značaja da im pomognu da se prilagode klimatskim promenama.

Profesor Juan Barni, zamenik direktora Evropske laboratorije za molekularnu biologiju, koji nije bio uključen u „Kolosalov“ rad, rekao je da bi na tehničkom nivou bilo „veoma izazovno" ponovo kreirati genom dodoa.

„Nema sumnje da je ovo legendarna ptica. Nemam pojma da li će postupak funkcionisati kako tvrde, ali pitanje nije samo da li možete ovo da uradite već da li to treba da uradite. Postoje ljudi koji misle da zato što možete da uradite nešto što bi trebalo, ali nisam siguran čemu to služi i da li je ovo zaista najbolja upotreba resursa. Trebalo bi da sačuvamo vrste koje imamo pre nego što nestanu“, naglašava Barni.