Ljubljana – zelena prestonica Evrope sa najviše pešačkih zona i biciklističkih staza

Beograd se drugi put kandidovao za „Zelenu prestonicu Evrope". Sama kandidatura može da doprinese podizanju svesti o značaju rešavanja ekoloških problema. A šta tačno treba da uradi da bi postao čistiji i zdraviji grad, Beograd može da nauči od Ljubljane koja je 2016. godine proglašena za evropsku zelenu prestonicu, a ove godine postala je i najbolja destinacija u Evropi.

Ulaganja u čistiji i zeleniji grad, višestruko su se isplatila. Znatno su povećani prihodi od turizma, a grad je dobio više od 600 miliona evra bespovratnih evropskih sredstava. „Ko ima u glavi ima u nogama", slogan je sa kojim su građani Ljubljane dobili 17 hektara pešačkih površina, što je najveća pešačka zona u Evropi i biciklističke staze.

„Mi smo radili sa građanima, želeli smo prostor koji bi bio ljubazan prema ljudima ne prema vozilima, dakle pešacima biciklistima, starijim ljudima, deci, da se zapravo mogu igrati na ulici jer nema automobila", rekla je Vita Kontić Bezjak, Odsek za saobraćaj Ljubljane.

Ljubljana ima 542 kvadratna metra javnih zelenih površina po stanovniku, najviše u Evropi.

„Mi smo odlučili da idemo takmičiti se. Dobili smo u tih 15 godina preko 100 međunarodnih nagrada. Samo ove godine među 20 gradova koji su postali zelena prestonica Evrope mi smo proglašeni za najbolju zemlju prestonicu. Ideja, vizija mora biti nagrađena sa projektima 2.400 projekata. Mi smo dobili 600 miliona nepovratnih evropskih sredstava", rekao je Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane.

Ljubljana je ušla u 100 klimatski neutralnih i pametnih evropskih gradova sa ciljem da dostigne klimatsku neutralnost do 2030. godine.

„Eko-fond daje subvencije domaćinstvima za zamenu malih ložišta i kupovinu eko-frendli vozila. Skoro polovina emisija pe-em čestica dolazi iz grejanja u domaćinstvima, nešto više od četvrtine iz saobraćaja. Emisije iz industrije su smanjene i čine samo pet procenata", istakao je Uroš Vajgl, državni sekretar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.

Sa deponija nema štetnih emisija jer nema ni deponija. Svega 10 odsto otpada se odlaže i to se prekriva zemljom i zelenilom. Devedeset odsto domaćinstava još u kući odvaja različite vrste otpada u posebne kante.

Regionalni centar za preradu otpada godišnje preradi 130 hiljada tona mešanog komunalnog otpada i 30 hiljada tona biološkog otpada. U Srbiji otpad od hrane završava na deponijama gde se pretvara u metan koji uzrokuje požare i zagađenje vazduha, a mogao bi da se, iskoristi.

Polovina gradskih autobusa u Ljubljani koristi metan kao čisto gorivo.

„Biometan ide na plinske motore tako da izradimo električnu energiju i toplotnu. Tako da imamo električne energije dovoljno za naše postrojenje i ide u elektro mrežu. Iz biološkog otpada dobijamo kompost prvog kvaliteta", rekao je Tomaž Bricelj iz Regionalnog centra za preradu otpada.

Slovenački parlament je proglasio pravo na pitku vodu osnovnim ljudskim pravom, čime je onemogućio privatizaciju u toj oblasti.

„Kod nas je priroda, osobito pravo na vodu, vrlo visoka vrednost svih građana, ljudi koji žive u Sloveniji, tako da je to nije bilo toliko teško postaviti u Ustav", rekla je Tina Dujak, iz Centra NVO Slovenije.

Kvalitet vode, zemljišta i vazduha kontroliše Agencija za zaštitu životne sredine. Uz pomoć Evropske unije od 33 miliona evra, izgrađena je nova zgrada Agencije i savremene laboratorije, u kojima se uradi 13.000 analiza godišnje.

Da mere koje se preduzimaju radi poboljšanja kvaliteta vazduha imaju rezultata - dokazuju i merenja Agencije za zaštitu životne sredine.

Na 22 merne stanice meri se kvalitet vazduha, i godišnje analize pokazuju da je vazduh iz godine u godinu sve čistiji, i da je u svim gradovima Slovenije vazduh čist.