Sigurno vas neće obradovati to što je danas Svetski dan komaraca

O komarcima se zna dosta, baš iz tog razloga što nas napadaju i prenose bolesti, međutim, daleko od toga da se zna sve. Mnogo toga se ne zna, ističe profesor dr Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta u Beogradu.

Stotine miliona godina evolucije su iza komaraca, a mi smo došli mnogo kasnije na ovu planetu, tako da je čovek u nekom trenutku postao poželjan domaćin jer se ljudska populacija povećavala, mada se mnogi komarci hrane i krvlju životinja.

„Ženke su te koje se hrane krvlju zbog toga što je ženkama potrebna energija i dovoljno hrane da bi polagale jaja. Potreban im je taj krvni obrok, nakon toga one polažu jaja. Žive nešto duže, tri do četiri nedelje, zavisno od vrste komaraca, dok mužjaci nakon polnog sazrevanja, posle parenja sa ženkama, brzo uginu“, objašnjava profesor Tomanović.

Kada nemaju izbora, ne biraju mnogo

Vrlo često se čuje podatak da su ljudi sa nultom krvnom grupom privlačniji komarcima, ali profesor naglašava da je to vrlo nepouzdana tvrdnja jer nema dokaza da krvna grupa igra bilo kakvu ulogu koliko ćemo biti primamljivi komarcima.

„Postoje neki drugi faktori. Tačno je da su neki ljudi primamljiviji, međutim kada nemaju izbora, komarci ne biraju mnogo“, dodaje biolog.

Glavni marker za komarce je ugljen-dioksid koji mi izdišemo. Ženka može da oseti na udaljenosti od 20 metara izvor ugljen-dioksida, odnosno potencijalnu „hranu“. Kada bismo to preveli na naše proporcije, to bi značilo kao da smo na 10 kilometara osetili neki takav signal.

Kada se približi „žrtvi“ na jedan metar, ženka odlučuje da li će uzeti krv ili neće, ali to zavisi od više faktora. U našoj koži ima mnogo različitih bakterija, mirisa, puno komponenti znoja. Tačno je da osobe koje su krupnije, gojaznije emituju više ugljen-dioksida i više privlače komarce.

„Kod nas ima 42 vrste komaraca i svaka vrsta reaguje na nešto drugo, tako da je teško reći šta je to, no u principu, ne biraju mnogo“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Osim što su napast, prenose bolesti

Mnogo veći problem od toga što nas uznemiravaju, jeste to što komarci prenose preko trideset različitih bolesti. Za neke znamo, a za neke nismo ni čuli. Ako se uzmu u obzir samo malarija i žuta groznica, a tome doda i kuga koju prenose bube i komarci, samo od te tri bolesti, prema nekim matematičkim modelima, pet do 10 odsto ljudi koji su ikada živeli na ovoj planeti je preminulo od njih.

„Svake godine oko milion ljudi umre zbog bolesti koje prenose komarci. Što se nas tiče, vektori su tu, komarci koji mogu da ih prenesu su tu, ali srećom, nemamo te bolesti. Imamo virus Zapadnog Nila, od koga, nažalost, uvek imamo neki broj smrtnih slučajeva. Dosta mali, ali ipak je to bolest koja se širi Južnom Evropom i Evropom“, napominje profesor Tomanović.

Komarci su značajan deo ekosistema

Komarci su važan deo ekosistema, naročito manjih bara i močvara gde su važni u lancima ishrane, jer se njima hrane drugi organizmi, na primer ribe, larve jedu vodozemci i drugi insekti. Odraslim komarcima se hrane ptice, slepi miševi.

„Mi komarce suzbijamo, ali oni su toliko prilagođeni da ne postoji način da ih uništimo da ih nema, niti je to cilj. Njihovu brojnost treba smanjivati zato što su vektori bolesti i što nas uznemiravaju, i to gledano sa našeg aspekta. Ali mi se stalno širimo, zauzimamo teritorije koje su u stvari 'njihove'. Kontakti su sve češći, tako da nam to stvara sve veće i veće probleme“, ističe prof. dr Željko Tomanović.

Postoje države, poput Kanade i Rusije, koje su zabranile sistematsko uništavanje komaraca. Zemlje koje su uvele ovu vrstu zabrana to su učinile ili u nekim zaštićenim prirodnim područjima ili zbog štetnosti sredstava za uništavanje komaraca. Njih treba suzbijati, ali na ekološki što prihvatljivije načine i njihovu brojnost svesti na neki nivo koji će nam manje praviti problem, smata biolog.

Ženke, inače, polažu jaja pored vode ili u vodu, u zavisnosti od vrste do vrste. Fascinira to što rečni komarci polože milijarde jaja pored reka. Kada se voda podigne i kada se smanji nivo kiseonika, oni krenu da izlaze. Ali nikada se ne razviju sva jaja, jer je njihov evolucioni mehanizam je takav da će 10 odsto ostati za sledeću godinu, za slučaj da nešto krene loše po njih.

„Evo, ove godine je bila suša, pored reka je ostalo na milijarde jaja koja se nisu izlegla. Ta jaja mogu deset narednih godina da čekaju da se razviju“, naglašava biolog.