Samo pčele prave med, cvetni med je apoteka zdravlja

Pčele se smatraju najvažnijim živim bićima na planeti, jer su jedina vrsta koja ne nosi nikakvu vrstu patogena – ni gljivice, ni viruse, ni bakterije. Pored toga, uprkos verovanju da je najveća vrednost pčela u stvaranju meda, prava je istina da je njihova najveća vrednost u oprašivanju biljaka.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, prof. dr Zoran Stanimirović, šef katedre za biologiju na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu istakao je da je u poslednjih deset godina veliki problem u pčelarstvu bio sa bagremom u većem delu naše male lepe zemlje. Kad bagrem počne da nektari, počne kiša, padnu temperature, pa cvet požuti i otpadne.

„Često se viđam sa pčelarima jer držim predavanja za njih, možemo mi sve da uradimo naučno kako treba, ali sve zavisi od vremena i zemlje koja je živa i ima svoje cikluse. Prinosi bagremovog meda kod nas su na najnižem mestu na listi medova, jer su na prvom mestu cvetni medovi koji su apoteka za sve", istakao je prof. dr Zoran Stanimirović.

Dodaje da je klima postala suvlja, podzemne vode su se povukle, površinske takođe, pa nema nektara ni prinosa. Nema ni ovaca po pašnjacima, a one su đubrile zemljište.

„Imamo lepu zemlju na prelepom mestu, imamo ogroman potencijal, naš narod je i mentalno i fizički spreman za uspeh. Nema puno hemizacije, pesticida u košnici, kao u nekim državama sveta. Urbano pčelarstvo je popularno, ali nije zakonski regulisano", istakao je prof. dr Zoran Stanimirović.

Dodaje da je pčelarstvo posao koji zahteva veliki rad, trud i traži celog čoveka da bi se postigli rezultati.

Šta je to lažni med

„Cela zajednica radi na propisima, inspekciji i kontroli. Mnogo je veći problem sintetički med koji se pravi bez pčela. Mislim da to ne može da bude med, to je imitacija, a jedini pravi med proizvodi pčela. Svaki med je velike nutritivne i energetske vrednosti, koristan je za zdravlje. Gleda se gustina meda, kada okrenete teglu sa medom nastaje mehur, med treba da teče sporije, a na vrhu se formira zlatkasti krug, kao dukat. Kada se tegla meda otvori sa poklopca ide duga, tanka, lepljiva, neprekidna nit", napomenuo je prof. dr Zoran Stanimirović.