Nema gradnje bez sadnje u Kragujevcu - može li tako i u Beogradu

Informacija o lokaciji i lokacijski uslovi su dva dokumenta koja prethode svakoj gradnji. Lokacijskim uslovima se određuje šta se i koliko može graditi na nekoj parceli i taj dokument određuje i koliko zelenih poršina treba da bude. Da li će to biti cveće, trava ili drveće utvrđuje se projektom.

„Po dobijanju lokacijskih uslova, projaktant je u obavezi da izradi projekat za građevinsku dozvolu. Kada taj projekat bude završen, stiču se uslovi, uz rešeno odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu ili na objektu, da investitor podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Ona se izdaje elektronskim putem, u roku od pet dana od dana podnošenja urednog zahteva", objašnjava Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Da bi radovi počeli, potrebna je prijava i da investitor plati nadokanadu za uređenje građevinskog zemljišta. Kad je objekat završen, komisija obavlja tehnički pregled.

Upotrebnu dozvolu nije moguće dobiti ukoliko je investitor odstupio od projekta kojim je određeno i kako treba da izgleda okruženje. Osim u slučajevima kada se grade luksuzni stambeni blokovi koji se reklamiraju i kao zelene oaze, inevstitori se uglavnom trude da obezbede što više kvadratnih metara stanova i mesta za parkiranje.

Često je u centru grada nemoguće obezbediti i minimum zelenila, jer se višespratnice naslanjaju jedna na drugu, a investitori su spremni da sami finansiraju druge sadržaje samo ako procene da je to njihov interes. 

„Postoje objekti koji moraju biti u obaveznoj javnoj svojini i objekti javne namene koji to ne moraju. Dakle, znamo svi da već decenijama imamo primere da pravna i fizička lica grade privatne klinike, da se grade privatna obdaništa, privatne osnovne škole i to je mogućnost koju zakon poznaje i što se u praksi već dešava. Ne postoji nikakva obaveza niti se može naterati investitor da gradi ukoliko to ne želi, odnosno, da vrši pravo, ako to ne želi", dodala je Damnjanovićeva.

„Ikea" je,   na primer,  finansirala izmeštanje vodotoka i izgradila obaloutvrdu pored svih objekata u Bubanj potoku. Za uloženi novac država umanjuje obaveze za uređenje građevinskog zemljišta.

Investitor tržnog centra kod Ade Ciganlije sagradio je pasarelu i donirao je gradu jer je procenio da će se ulaganje isplatiti zbog većeg broja kupaca. Ipak, investitori retko ulažu u objekte javne namene.