Na Dan zaštite prirode, podsećamo da je uživanje u njoj kod nas besplatno
Nacionalni Dan zaštite prirode obeležava se 11. aprila svake godine. Prirodne lepote Srbije uspele su i u vreme pandemije da privuku strance. Nisu svi samo turisti, među njima ima i volontera koji vredno rade na imanjima domaćina.
Uz poznavanje engleskog jezika mnogim srpskim farmerima od koristi mogu biti volonteri iz celog sveta, koji za rad traže samo smeštaj i hranu. Takav život za Brazilca Alesandra de Kanđida je najbolji način da se upozna sa prirodom neke zemlje.
„Krenuo sam iz Brazila pre četiri godine i bio uglavnom ovde na Balkanu. Sve zemlje su slične, ali sam u Srbiji zavoleo prirodu, ljude, nije toliko komercijalizovan turizam, kao u drugim delovima Evrope. Dopada mi se ovde dodir sa prirodom, životinjama, i način života u selima", istakao je Aleksandro de Kanđido.
Pre četiri godine u Srbiju je Filomena došla turistički, zaljubila se u prirodne lepote, otkrila ljubav života, postala srpska snajka i život u Australiji zamenila novom domovinom.
„Prva od najboljih stvari jesu pejzaži i zato što turizam nije toliko razvijen ovde, još su neistraženi krajevi. Možda to nije tako lako shvatiti, ali u Australiji morate da platite, a ovde u lepotama prirode možete uživati besplatno. To je lepo, priroda je neverovatna, a druga najbolja i najlešija strana su ta iznenađenja, nekad dobra, nekad loša. Ovde ništa ne možete da planirate, ali zapravo i najbolje stvari se dešavaju iz takve spontanosti", istakla je Filomena Obrajen.
Fascinaciju prirodnim lepotama Srbije je otkrivala na društvenim mrežama i tako je krenula sa grupnim izletima da strancima koji žive i rade u Srbiji približi lepotu zemlje.
„Jedino što treba da uradite jeste da otputujete iz Beograda na samo sat-dva vožnje, i ono što je najbolje da kada šetate kroz prirodu možete da stanete na nekoj farmi. Upoznate ljude koji su prijatni da vas ponude kafom, rakijom. Ljudi ne znaju šta se krije ovde, potrebno je samo da izađete iz Beograda i otkrijete", rekla je Danijel Berg, strateški savetnik i bivši direktor EBRD u Srbiji.
Svakako je privlačna šetnja kroz prirodu, upotpunjena trpezom kojom se otkriva to bogatstvo.
„Hrana koja se ovde servira i koja se služi, maksimalno je autentična, vezana za kraj u kojem se nalazimo. Ima dosta pečuraka, ima jela koja su autentična za ovaj kraj. Meso je iz naše blizine, sir, kajmak, domaći sokovi od prirodnog voća", istakao je Dimitrije Sudžum, menadžer restorana na Divčibarama.
To su blaga iz prirode sa kojima čovek treba da živi skladno, da je čuva i uživa u njenim zvucima, mirisima i ukusima, po čemu je Srbija za mnoge strance nedovoljno otkriveni biser.
Коментари