Stiglo je proleće

Za mnoge najlepše godišnje doba, trajaće do 21. juna, ili 92 dana, 17 sati i 40 minuta.

Proleće počinje kada sunce u svom godišnjem kretanju „preseče" ekvator i pređe na sever. Sunce tako izlazi tačno na istoku (5.42), a zalazi na zapadu (17.50).

Na dan prolećne ravnodnevnice obdanica i noć traju po 12 sati.

Branko Simonović, popularizator astronomije istakao je da je, imajući u vidu globalne okolnosti, suzdržan u nekoj euforiji radosti, ali se nada da će nam ovo proleće biti bolje od prethodno najavljivanih.

Proleće će trajati dan manje od leta, četiri dana duže od zime koja je za nama. Iza izračunavanja tačnog vremena stizanja godišnjih doba stoji – nebeska mehanika.

„Nebeska tela se kreću, uslovljena dinamičkim modelima, prirodom koju opisuju dinamički modeli, i mi onda, na osnovu tog računa, možemo manje ili više precizno, da odredimo početak godišnjih doba. Govorimo o kretanjima Sunca i Zemlje, koja su važna, i u tom smislu, sam proračun prati tu proceduru koja može biti jednostavnija ili složenija, u zavisnosti od toga sa kojom preciznošću želimo da dobijemo taj podatak, i koliko daleko želimo u budućnost ili prošlost to da projektujemo. Odavno su računari to učinili trivijalnim", objasnio je Simonović.

Napominje da je svako godišnje doba lepo, da je noćno nebo uvek zanimljivo, kada je noć duža i hladnija, a da je tokom leta – udobnije za posmatranje, uz kraće noći. Simonović je pozvao sve da se bave zvezdanim nebom, i istakao da ko je uporan, može da uživa u svakom godišnjem dobu.