Da li će čovek i priroda prestati da "ratuju"- planeta je "slomljena"

Kao da zaboravljamo da nismo jedini stanovnici ove planete i da promene izazvane, pre svega ljudskim aktivnostima, utiču na sva živa bića na Zemlji.

Hiljade koala stradalo je u šumskim požarima na južnoj hemisferi. Veći deo njihovog staništa u Novom Južnom Velsu u Australiji je uništen. Kejt Banister ih je redovno spasavala u okruženju svoje kuće u Apinu, jugozapadno od Sidneja.

Obožava koale i želi da pomogne da ova ugrožena vrsta preživi jer ih - prema prognozama do 2050-te godine neće biti. "Realnost je da za 30 godina možda nećemo imati koale. Naše buduće generacije to moraju da znaju. Vreme je da krenemo u akciju i spasemo ih", istakla je Kejt Banister.

Daglas Tron je snimatelj dronovima iz Ouklanda u Kaliforniji. Preselio se u Australiju da bi pomogao u praćenju koala u divljini. Prethodno je bio na Bahamima gde je, pomoću drona, locirao i spasavao životinje posle uragana "Dorijan". U Australiju je došao kada su se šumski požari rasplamsali.

"Pogledao sam video-zapise pokušaja ljudi da spasu koale. Odlučio sam da odem u Australiju, jer sam znao da moj infracrveni dron može da spasiti bezbroj koala", rekao je Daglas Tron.

U godini za nama, zbog visoke temeperature, žege i suše stradale su mnoge biljke. Ekolozi tvrde da je 2019. bila najsušnija godina u poslednjih stotinu.

Zabrinuti su za budućnost

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija antonio Gutereš pozvao je svetske lidere da pomognu da 2021. godina bude godina kada će čovečanstvo "završiti svoj rat protiv prirode" i okrenuti se budućnosti bez zagađenja ugljenikom koji zagreva planetu.

"Planeta je slomljena...Primera radi, poslednjih decenija su se na Keniju i njene susede obrušili skakavci. U 2020-oj , bilo je na milijarde tih proždržljivih insekata", istakao je generalni sekretar UN.

Prošle godine, rojevi skakavaca praplavili su Keniju, Etiopiju, Ugandu, Eritreju, Indiju, Pakistan, Iran, Jemen, Oman, Saudijskoj Arabiju, Somaliju. Ti insekti-štetočine, proširili su se na površini od 29 miliona kvadratnih kilometara.

Usled zagrevanja biljke se suše, a mnoge vrste nestaju ili traže bolje okruženje. Svakog leta, lotos cveta duž delte Volge u Rusiji. U prirodnom rezervatu Astrakhan, lotos je hrana za mnoge životinje. Rezervat je formiran 1919. godine. Danas se prostire na hiljade hektara. Ipak, "kaspijski lotos" je upisan u knjigu ugroženih vrsta Rusije.

Krokus, ljubičasti cvet raste na himalajskom Kašmiru od kojeg se pravi začin šafran. Za njegov rast su potrebna topla leta i hladne, vlažne zime, a bere se samo dve nedelje od kraja oktobra do sredine novembra.

Hiljade cvetova proizvedu samo nekoliko grama šafrana, a za kilogram začina treba 150.000 cvetova. Zbog klimatskih promena i zagađenja, njegovo uzgajanje je dovedeno u pitanje i proizvodnja opada što će, kako kaže Altaf Ahmad, ugroziti izvor prihoda mnogih porodica u Kašmiru.

"Razlog za pad proizvodnje su klimatske promene, uslovi slični suši i zagađenje od fabrika u susednim selima. Širom sveta šafran se koristi za proizvodnju lekova, kozmetičkih proizvoda i u ishrani. Kilogram šafrana košta između 3.000 i 4.000 dolara", istakao je Altaf Ahmat.

Posle Prvog svetskog rata, preostala populacija evropskih bizona, koji su bliski rođaci severnoameričkim, izumrla je u divljini. Peživeli su samo u kontrolisanim uslovima zahvaljujući naporima koji se ulažu od 1950. godine.

Sa problemima koje izazivaju klimatske promene suočavaju se 83 od 252 mesta svetske baštine sa liste Uneska. U izveštaju za 2020.godine stoji i da je Veliki koralni greben ugrožen.

Razlozi su zagrevanje okeana i ekstremne vremenske prilike koje, osim korala, ugrožavaju i druge morske vrste. Nekim od retkih korala, u vodama ispred Hongkonga, pružena je prilika da prežive. Na dnu mora su postavljenje posebne pločice.

Na mapi visokog rizika je i meksički rezervat biosfere - naročito leptir Monarh. Ovim leptirima preti istrebljenje.