U mraku im svetle kosti, mišići, koža – veličanstveni vodozemci
Tokom dana, kranvelova rogata žaba je prilično neprimetna. Telo joj je uglavnom pegavo-smeđe s nekoliko običnih zelenih pruga. Ali kada su istraživači žabu posmatrali u noćnim uslovima, otkrili su da emituje neverovatne nijanse raznih boja.
Novo otkriće o životinjama koje svetle u mraku, objavljeno je u časopisu Scientific Reports. Za potrebe studije, istraživači sa univerziteta Sent Klod u Minesoti, testirali su 32 vrste vodozemaca pod plavim ili ultraljubičastim zracima.
Svaka životinja svetlela je na sebi svojstven način. Njihova koža, mišići, kosti i drugi delovi tela blistali u nijansama od neon-zelene do narandžaste. Ovo otkriće pokazuje da više vrsta žaba odnosno vodozemaca, ima sposobnost da apsorbuje svetlost i ponovo je emituje.
Taj proces je poznat kao biofluorescencija. Taj proces se razlikuje od fenomena bioluminiscencije, kada živi organizam proizvodi i emituje svetlost.
„Sada smo analizirali i tigraste daždevnjake, i pokazalo se da njihove žute pege pod ultraljubičastim svetlom postaju jarkozelene“, rekla je koautor i herpetolog Dženifer Lamb koju je zajedno sa kolegom, ihtiologom Metjuom Dejvisom ova pojava vrlo zaintrigirala.
„Jedan od najuzbudljivijih aspekata ovog istraživanja je taj što sa svakom vrstom koju smo ispitivali, uvek otkrivamo nešto novo što bi moglo doneti nove uvide u životnu istoriju i biologiju vodozemaca širom sveta“, naveo je Lamb.
Detaljnija istraživanja tek predstoje
U drugim studijama, istraživači su otkrili više od 180 vrsta morskih riba koje imaju sposobnost za biofluorescenciju.
U rezultatima istraživanja vodozemaca, sugeriše se da je biofluorescencija verovatno počela da se razvija s početkom njihove evolucije.
Naučnici nisu baš sigurni zašto neke životinje imaju ovu osobinu, ali smatraju da je dragoceno saznanje o tome da se zadržala do danas.
Istraživači sugerišu da sposobnost svetljenja u mraku može pomoći vodozemcima da se međusobno pronađu kada je izvor svetlosti ograničen, jer njihove oči imaju ćelije osetljive na zelenu ili plavu svetlost.
Sijanje u tami takođe bi moglo da im pomogne u kamuflaži, smatraju naučnici.
„Još uvek imamo mnogo toga da saznamo. Ova nova saznanja samo su nam otvorila vrata ka daljim istraživanjima o tome kako i zašto kod nekih životinja funkcioniše proces biofluorescencije“, naveo je Lamb.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар