Šume su pluća planete – to nije modni trend

Pošumljavanje nije samo stvar struke, već svih nas. A čistiji vazduh samo je jedan od razloga zašto prema šumama treba da budemo odgovorniji, kažu stručnjaci. Plan je da u narednih pet godina samo u Beogradu bude posađeno milion stabala.

„To je dobar plan i realno ga je izvesti, naravno treba voditi računa o sledećoj stvari, treba zaustaviti uništavanje zelenih površina i uklanjanje drveća na užem gradskom području, jer nismo ništa uradili ako dodatno eliminišemo zelene površine i drveće na užoj teritoriji grada, a sadimo u ruralnim delovima Beograda“, rekao je Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Nećemo mnogo uraditi ni ako država ne pomogne gradovima, opštinama i udruženjima građana, jer se pokazalo da mnogi ne umeju da napišu projekte za pošumljavanje, pa ne iskoriste sredstva iz budžeta za to. Država pre svega, smatra naš sagovornik, treba da identifikuje površine u svom vlasništvu koje su pogodne za pošumljavanje.

„Da se zna koji je to obim radova i koliko to košta i posle toga da imenuje organizacije, da li su to javna preduzeća iz oblasti šumarstva ili privatne firme, njima po osnovu raspisanog konkursa ustupi novac, oni izvedu te radove i onda je država dužna da imenuje titulara koji će se o tome brinuti, različiti vidovi investicija, pogotovo u turizmu, nažalost vrše veoma ozbiljne pritiske na šumske površine, kako u urbanim područjima, tako i van urabanih područja“, istakao je Ratko Ristić.

Šumskim površinama jaka konkurencija je i poljoprivreda jer je vlasnicima isplativija, kažu u resornom ministarstvu. Međutim, čak ni vlasnici koji dignu ruke od nje, zapuštene pašnjake i livade uglavnom ne pretvore u šumsko zemljište. Od takve ideje odvraća ih Zakon, koji će uskoro biti izmenjen, kažu u Upravi za šume.

„U važećoj verziji Zakona o naknadama stoji obaveza da, ukoliko poljoprivredno zemljište pretvarate u šumsko, to jest pošumljavate, morate platiti naknadu i taj propis kaže da otprilike naknadu koja iznosi polovinu vrednosti te parcele vi morate da platite da biste ga pretvorili u šumu, što malo nije logično“, rekao je Saša Stamatović, direktor Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

A logično je stimulisati vlasnike privatnih šuma da sade, kažu u Javnom preduzeću „Srbijašume“, koje gazduje državnim šumama i šumskim zemljištem na površini od 890.655 hektara.

„Država treba da nađe način da se ti ljudi stimulišu, da sade na tim površinama, samo tako možemo postići zacrtnu šumovitost Srbije. Mi na godišnjem nivou sadimo na površinama kojima mi gazdujemo više od četiri miliona sadnica. Verovali ili ne, kada bi JP 'Srbijašume' pošumilo apsolutno sve površine koje su dostupne i pogodne za pošumljavanje, ukupna šumovitost Srbije bi se povećala samo za jedan odsto“, istakla je Nataša Manojlović iz JP „Srbijašume".

Treba nam i efikasnija borba sa bespravnom sečom šuma. Raspolažemo tek sa oko 40 republičkih šumarskih i lovnih inspektora, podatak je resornog ministarstva. Prošle godine, kažu, podneto je 1.900 prekršajnih i krivičnih prijava zbog bespravne seče šuma i nelegalnog prometa. Zaplenjeno je 11.000 metara kubnih drveta.