Ima li kraja klimatskim rekordima

Zima počinje u nedelju, 22. decembra u 5 sati i 19 minuta, a ovogodišnja jesen, kako navodi gost Jutarnjeg programa, profesor Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju, je bila najtoplija jesen od kada postoje merenja u Srbiji.

„U klimatologiji, jesen se računa od 1. septembra do 30. novembra, a u tom periodu temperature su bile za oko tri stepena više, nego što su bile u drugoj polovini 20. veka. Osim toga imali smo i sušni period koji je bio izuzetno jak sve do pred kraj novembra. Tako da smo u nekim delovima jeseni imali sušu koju mi u klimatologiji karakterišemo kao ekstremnu“, napominje dr Đurđević.

Trenutne prognoze govore da ćemo imati i nešto topliju zimu od proseka jer se nalazimo u tom procesu globalnog zagrevanja i klimatskih promena, tako da je za očekivati da će sve sezone biti toplije nego ranije, i verovatno da nećemo imati zimu kao što su bile neke koje pamtimo iz ranijih vremena. No to ne znači da tokom zime nećemo imati nekoliko ledenih talasa dodaje klimatolog.

Globalno gledano, 2019. godina će biti druga najtoplija godina ikada. Na prvom mestu i dalje ostaje 2016. godina, ali sa velikom verovatnoćom možemo da tvrdimo da će tekuća biti odmah iza nje.

„Cela oblast jugoistočne i istočne Evrope ovih dana ima izuzetno visoke temperature. U nekim delovima su ta odstupanja i preko 10 stepeni. U Rusiji i Moskvi se čude zašto nema snega, jer je uobičajeno u ovo doba godine da ga ima u velikim količinama“, dodaje dr Đurđević.

Maratonska klimatska konferencija u Madridu je i posle dvodnevnih produžetaka završena neuspešno jer su zemlje koje najviše zagađuju planetu odbile da se obavežu da će smanjiti emisiju gasova.

„Pregovori o klimi traju još od početka devedesetih godina i ti pregovori su veoma složeni, komplikovani, uključuju puno različitih faktora. S jedne strane imamo lidere, s druge strane imamo industriju koja ima svoj interes, a s treće strane imamo građane koji zahtevaju da se preduzme nešto“, ističe dr Đurđević.

Bilo je trenutaka u toku tih dvadeset i nešto godina kada je postojala neka vrsta konsenzusa, kao na primer, 2015. godine kada je izglasan Pariski sporazum, međutim, opet nam se dešava nešto što smo već imali prilike da vidimo.

„Sve zemlje se dogovore oko nečega, onda se neko pokoleba i nečiji interesi prevladaju, te se sve vrati na početak. Ali ove očigledne klimatske promene će sigurno biti jedan od razloga da se ipak postigne neka vrsta dogovora“, veruje gost Jutarnjeg programa.

Ovih dana se kod nas dosta govorilo i o eko taksama. Bilo je najavljeno njihovo uvođenje, pa je povučen predlog. Profesor Đurđević napominje da je u zemljama u kojima je uvedena ova vrsta nameta na meti bila pre svega industrija koji je najveći emiter gasova koji dovode do efekta staklene bašte.

Industrijska postrojenja su bila stavljena pred izbor da li će da plaćaju visoke takse i da i dalje zagađuju ili da ugrade određene filtere, što na prvi pogled deluje kao veliki trošak. Te vrste politika su donele dobre rezultate, što znači da bismo morali i mi da se opredelimo za to i da kao zemlja radimo na rešavanju tih problema, zaključuje na kraju gostovanja profesor Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju.