Pred konferenciju u Madridu – vanredna ekološka situacija

Pre donošenja Rezolucije, grupa za podršku u njenom usvajanju, iznela je niz podataka tokom kampanje, upoređujući čovečanstvo sa žabom koja se živa, polako kuva u vodi. 

„Lagano dobijamo informacije o ugroženosti planete, pa ih tako lako i progutamo, umesto da odmah delujemo, i izbegnemo katastrofu“, navodi se na portalu climateemergencydeclaration.org.

Parlament je pozvao države Evropske unije, da se na konferenciji Ujedinjenih nacija obavežu da će do 2050. godine dostići nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Od Evropske komisije je zatraženo da se propisi usklade sa ciljem ograničavanja globalnog zagrevanja ispod jednog i po stepena.

U odvojenoj rezoluciji, Unija se poziva da u Madridu predstavi strategiju za postizanje klimatske neutralnosti, „što je pre moguće, a najkasnije do 2050. godine“.

Od novoizabrane predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, zatraženo je da u „Evropski zeleni sporazum“ kao cilj uvede smanjenje emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine.

Ujedinjene nacije uoči konferencije već pozivaju građane sveta na male ali važne akcije u borbi protiv klimatskih promena. 

Evropska agencija za zaštitu životne sredine objavila je da države Evropske unije sve češće donose i usvajaju propise i dokumente o akcijama u borbi protiv globalnog zagrevanja, ali i da je „neophodno preispitati njihovu realizaciju i efikasnost“.

Više od 1.900 „klimatskih akcija“ u državama Unije, usmerene su na snabdevanje energijom ili potrošnju energije, efikasnost zgrada, finansijske instrumente, kao što su subvencije za električna vozila i posebni porezi, zatim na obnovljive izvore energije, smanjenje potrošnje pesticida, upravljanje otpadom.

Poziv na ukidanje subvencija za fosilna goriva 

Evropska agencija za zaštitu životne sredine procenjuje da su države članice ukupno smanjile emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 23,2 odsto u periodu od 1990. do 2018. godine.

U isto vreme, projekcije država članica ipak još nisu u skladu s ciljem za 2030. godinu, za kada je planirano smanjenje od najmanje 40 odsto.

Prema analizi i proceni Agencije, trenutne politike država članica mogu realizovati smanjenje od tek 30 odsto do 2030. godine.

S druge strane, primena svih prijavljenih planiranih politika mogla bi da omogući smanjenje od 36 odsto do 2030. godine, što je u odnosu na traženih 55 odsto, ipak manje dostignuće.

U Evropskom parlamentu traže i da države Unije najmanje udvostruče finansijski doprinos međunarodnom „Zelenom klimatskom fondu“.

Evropski parlamentarci pozvali su sve zemlje Evropske unije da ukinu sve vrste subvencija za fosilna goriva do 2020. godine.

U Evropskom parlamentu podsećaju da predstavnici brojnih država, lokalnih administracija ali i naučnih institucija stoje iza tvrdnje o tome da se planeta Zemlja suočava sa klimatskom krizom.

Dodaje se da je Evropska komisija već predložila za cilj – „nultu emisiju“ do 2050. godine, što nije odobreno od strane Komisije pošto mu se protive Poljska, Mađarska i Češka.