Moraćemo da se naviknemo na saharske vrućine

Do pre nekoliko godina topljenje glečera na Grenlandu ili šumski požari u Sibiru možda su zvučali kao naučno-fantastični scenario, danas ipak nisu šala i već smo počeli da se privikavamo na takvu promenu klime. Stručnjaci, međutim, upozoravaju, da će prilagođavanja morati da budu veća.

„Očekuje nas nešto što je prilagođavanje na klimatske promene skoro u svim oblastima našeg društva i u poljoprivredi, energetici, šumarstvu. Poljoprivrednici su primetili da imaju češće probleme sa bolestima i organizmima koji napadaju poljoprivredne kulture, a postoji razlog što se to dešava – više temperature koje omogućavaju insektima da migriraju prema severnim geografskim širinama tako da u tom smislu, većina onoga čime se kao društvo bavimo i što radimo, moraće da doživi neku vrstu transformacije u budućnosti“, istakao je klimatolog Vladimir Đurđević.

Transformacija i adaptacija na klimatske promene najpotrebnija je poljoprivredi, a eksperti savetuju da se u narednih deset godina obezbede uslovi za navodnjavanje 500.000 hektara zemljišta, umesto dosadašnjih 100.000. Smatraju i da nije nemoguće početi sa uzgajanjem pirinča ili južnog voća i ističu šta je apsolutni prioritet.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da bi trebalo napraviti rejonizaciju svih proizvodnji u biljnoj proizvodnji, da se tačno zna gde i koje vrste bilja, voća, vinograda treba gajiti, imajući u vidu upravo klimatske promene.

„Zagovaram obimniju jesenju setvu sa sadašnjih 500.000, 600.000 hektara koliko sejemo u jesen, trebalo bi sejati bar do milion hektara godišnje, znači žita, pšenica, raž, ovas, ječam, tu su krmne kulture, uljana repica, iz kog razloga? Jer sve što posejemo u jesen donosi rod naravno uz određene probleme, ali sve do juna meseca, ipak, na neki način donese rod i pod manjim je uticajem pre svega tih visokih temperatura“, objašnjava Prostran.

Upravo one pogoduju insektima i širenju infektivnih bolesti, a neke netipične za naše područje, predstavljaju realnu opasnost.

„Globalno otopljavanje odgovara komarcima tako da možemo govoriti u narednim decenijama i o našoj autohtonoj malariji, ne samo uvezenoj koju smo dobili u tropskim krajevima, već i onoj koja je nastala u našoj sredini. Opasnost postoji i od hemoragičkih groznica koje možemo uvesti i to su importovani slučajevi. Tu je ebola, lasa gorznica, marbo groznica, žuta groznica, sve su to neke realne opasnosti kako u našoj zemlji, tako i zbog našeg putovanja u tropske odnosno suptropske krajeve. Infektivne bolesti su jedna knjiga koja se stalno dopisuje novim stvarima i mi ćemo je čitati, ali je nikada nećemo pročitati“, istakao je infektolog Dragan Delić.

Proteklih dana čitali smo o neverovatnim požarima u severnoj Skandinaviji, na Aljasci i Arktiku koji se, tvrde naučnici, zagreva dvostruko brže od ostatka planete.

Jul mesec postavio je svet.ski temperaturni rekord, a zabeleženo je da je bio za 0,04 stepena Celzijusa topliji u odnosu na jul 2016. godine.