Na Grenlandu otapanje leda napravilo novih 50 jezera

Naučnici su ispod leda na Grenlandu otkrili više od 50 novih jezera, a dosada su bila poznata samo četiri. Novootkrivena jezera se nalaze pod ledenim pokrivačem debelim nekoliko kilometara.

Pritisak i geotermalna toplina uspevaju da održe vodu u tekućem agregatnom stanju, a voda nastala otapanjem zadržava se u šupljinama.

Usled sve viših temperatura led se otapa i kreće se prema okeanima, a voda olakšava pomeranje leda. Kad bi se sav grenlandski led otopio, visina okeana porasla bi za sedam metara.

Džejd Bouling sa Univerziteta u Lankasteru proučila je i pregledala 570.000 kilometara ledenog pokivača zahvaljujući podacima prikupljenim radarom u sklopu Nasinog programa.

Naučnici američke svemirske agencije redovno su preletali ledenu ploču kako bi mapirali oblike stena i njihovu unutrašnjost. Njihovi podaci ukazuju na to da se ispod ledene površine nalazi puno vode.

Bouling je tokom istraživanja ustanovila da postoje 54 jezera i da se, za razliku od onih antarktičkih, grupiranih oko unutrašnjih ledenih delova, nova grenlandska jezera uglavnom nalaze pri kraju ledenog pokrivača koji je stabilan i sporo se pomera.

„Jezera su znatno manja od onih na Antarktici (1,4 kilometara prosečne dužine)“, rekla je Džejd Boling  za Bi-Bi-Si.

Bouling kaže da se na nekoliko mesta vidi da je led 'pao', ali to je verovatno zato što su ti delovi jezera isušeni.

„Aktivna jezera koja se pune i prazne, rezultiraju podizanjem i spuštanjem leda“, kaže koautor istraživanja Stiven Livingston i pojašnjava da voda iz jezera otiče sezonskim kanalima i da su ivice ledenog pokrivača vrlo dinamično područje.

Profesor Martin Sigert sa Londonskog Imperial Koledža vodio je istraživanja na antarktičkom jezeru Elsvort.

„Pošto se ledeni pokrivač bitno promenio u poslednjem ciklusu Ledenog doba, ova grenlandska jezera najverovatnije nisu 'previše' stara. Potrebno nam je još podataka da bismo doneli odluku o tome da li je ovde korisno sprovoditi istraživanja“, rekao je Sigert.