Jelenković: Živimo u svetu koji je Tesla video pre više od jednog veka

Nikola Tesla je i danas jedna od najprepoznatljivijih ličnosti svetske nauke, ne samo zbog revolucionarnih otkrića koja su oblikovala modernu civilizaciju već i zbog vizija koje su daleko prevazišle njegovo vreme, ističe gost Jutarnjeg programa, Vladimir Jelenković, nekadašnji direktor Muzeja Nikole Tesle.

Prema njegovim rečima, Teslin značaj ne iscrpljuje se u činjenici da je čovečanstvu podario tehnološke osnove Druge industrijske revolucije.

„Njegovi motori naizmenične struje, asinhroni i sinhroni, kao i sistem proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, i danas osvetljavaju svet i pokreću bezbrojne uređaje širom planete“, ističe Jelenković.

Ono što Tesli, međutim, daje posebnu aktuelnost u 21. veku jeste sposobnost da predvidi tehnologije koje danas smatramo svakodnevnim.

„Pre svega, to je daljinsko upravljanje. Danas često govorimo o dronovima, ali Teslino otkriće ima bezbroj mirnodopskih primena – od upravljanja kućnim uređajima do različitih sistema automatizacije. Istovremeno, on je predvideo i doba telekomunikacija u kojem živimo“, objašnjava Jelenković.

Podseća da je Tesla već početkom 20. veka, radeći na projektu Svetskog sistema bežičnog prenosa, zamišljao tehnologije koje će postati stvarnost tek mnogo decenija kasnije.

„Još 1901, 1902. i 1903. godine Tesla je predviđao mobilne telefone, GPS sisteme, prenos multimedijalnih poruka i niz drugih tehnoloških rešenja. Mi danas živimo u svetu koji je Tesla video i želeo da realizuje pre više od jednog veka“, ističe Jelenković.

Trideset sati u Beogradu koji su ušli u istoriju

Govoreći o Teslinoj vezi sa Beogradom, Jelenković podseća da je veliki naučnik u srpskoj prestonici proveo svega nešto više od jednog dana, ali da je ta poseta ostavila dubok trag.

„Tesla je u Beogradu proveo nešto više od trideset i po sati. Došao je uveče 20. maja, po starom kalendaru, odnosno 1. juna po novom, a naredni dan bio je ispunjen brojnim susretima i događajima“, navodi Jelenković.

Tokom boravka Tesla je posetio kralja Aleksandra Obrenovića, sastao se sa profesorima i studentima Velike škole, obišao Kalemegdan i prisustvovao svečanom banketu u tadašnjem čuvenom restoranu na Smutekovcu.

„To je bio nezaboravan događaj i za Beograd i za Srbiju, ali i za samog Teslu. Njegovi govori bili su ispunjeni snažnim emocijama i ostavili su veliki utisak na studente, profesore i ugledne građane koji su mu priredili svečani doček“, naglašava Jelenković.

Kako je Tesla postao globalni brend

Posebno mesto u širenju Tesline svetske prepoznatljivosti, prema njegovim rečima, imao je Muzej Nikole Tesle, koji je tokom prethodnih decenija intenzivno radio na predstavljanju naučnikovog života i dela širom sveta.

„Ključna godina bila je 2006, kada je obeležena 150. godišnjica Teslinog rođenja. Od tada su organizovane brojne izložbe na svim kontinentima, objavljeno je više od četrdeset izdanja na srpskom i engleskom jeziku, a muzej je učestvovao na velikom broju svetskih kongresa i simpozijuma posvećenih Tesli“, podseća Jelenković.

Smatra da je upravo taj dugogodišnji rad doprineo da Teslino ime postane globalno prepoznatljivo, dok je dodatni podsticaj stigao sa pojavom kompanije koja nosi njegovo ime.

„Maskov automobil Tesla stavio je šlag na tortu. Muzej je godinama radio na promociji Teslinog nasleđa, a onda je to ime postalo prisutno i u svakodnevnom životu miliona ljudi širom sveta. To je donelo neku vrstu kvantnog skoka u prepoznavanju Tesle na globalnom nivou“, ocenjuje Jelenković.

Sudnice, patenti i tajne iz legata

U svojoj knjizi Skriveni svet genija, objavljenoj prošle godine, Jelenković je nastojao da prikaže manje poznate strane Teslinog života, oslanjajući se na višedecenijsko istraživanje i rad sa originalnom arhivskom građom.

„Imao sam priliku da tokom 12 godina provedenih u muzeju detaljno proučavam Teslin legat, koji se zahvaljujući Savi Kosanoviću čuva u Beogradu. Kroz taj rad i saradnju sa istraživačima iz celog sveta uspeo sam da povežem brojne podatke koji su do tada bili nepoznati ili nedovoljno objašnjeni“, kaže Jelenković.

Posebnu pažnju posvetio je Teslinom učešću u sudskim procesima, temi o kojoj se malo zna.

„Tesla je učestvovao u više desetina sudskih sporova, najčešće u vezi sa patentima. Nekada je bio svedok, nekada tužilac, a nekada tuženi. To je deo njegovog života koji je ostao gotovo nepoznat široj javnosti“, navodi Jelenković.

Knjiga donosi i priče o nerealizovanim patentima čija se dokumentacija čuva u muzeju, ali i o potrazi za čuvenim Plavim portretom – jedinom portretu za koji je Tesla pozirao.

„To je prava detektivska priča. Portret koji je naslikala princeza Vilma Ljvov-Parlagi bio je skriven od očiju javnosti gotovo osam decenija. Uspeli smo da ga ponovo otkrijemo 2016. godine i tako rasvetlimo još jedan zanimljiv detalj iz života Nikole Tesle“, zaključuje Jelenković.

I više od sedam decenija posle smrti, Tesla ostaje ličnost koja inspiriše naučnike, istraživače i ljubitelje nauke širom sveta. Njegova otkrića i vizije nastavljaju da žive u tehnologijama koje svakodnevno koristimo, a njegov legat u Beogradu ostaje jedno od najvažnijih mesta za razumevanje života i dela čoveka koji je promenio svet.