Jedinstveni „otisak mozga“: Naučnici otkrili zajednički obrazac delovanja psihodelika

Naučnici su identifikovali zajednički obrazac aktivnosti u ljudskom mozgu koji se javlja pod dejstvom više različitih psihodeličnih supstanci, pokazuje novo istraživanje koje prenosi portal ScienceAlert. Reč je o do sada najobimnijoj analizi ove vrste, u kojoj su istraživači kombinovali podatke iz više nezavisnih studija kako bi utvrdili da li različiti psihodelici imaju zajednički efekat na moždanu aktivnost.

Istraživanje obuhvata pet supstanci: LSD, psilocibin (aktivni sastojak „magičnih pečuraka“), DMT, meskalin i ajahuasku. Iako se ove supstance razlikuju po svom hemijskom sastavu i načinu upotrebe, rezultati ukazuju da izazivaju slične promene u funkcionisanju mozga.

Analiza je zasnovana na velikom broju snimaka mozga, prikupljenih različitim tehnikama neuroimaginga. Istraživači su uporedili podatke iz više studija kako bi identifikovali obrasce koji se ponavljaju bez obzira na konkretnu supstancu.

Prema rezultatima, ključna karakteristika ovog „neuronskog otiska“ jeste promena u načinu na koji različite moždane mreže komuniciraju. Konkretno, dolazi do pojačane povezanosti između regiona koji inače deluju odvojeno.

To znači da delovi mozga zaduženi za složene kognitivne funkcije, kao što su planiranje i samorefleksija, počinju intenzivnije da komuniciraju sa oblastima koje obrađuju čulne informacije, poput vida i sluha.

Istovremeno, istraživači su uočili da se uobičajena hijerarhija u mozgu delimično narušava. U normalnim uslovima, određeni regioni imaju dominantnu ulogu u obradi informacija, ali pod dejstvom psihodelika ta struktura postaje fleksibilnija.

Jedan od autora studije objašnjava da ovaj efekat podrazumeva „popuštanje“ uobičajenih ograničenja u komunikaciji između moždanih sistema.

„Ove supstance dovode do toga da se uobičajena organizacija mozga relaksira, što omogućava neuobičajene obrasce komunikacije“, navodi se u objašnjenju rezultata.

Ovaj fenomen bi mogao da pomogne u razumevanju subjektivnih iskustava koja korisnici psihodelika često opisuju — poput intenzivnijih čulnih doživljaja, osećaja povezanosti ili promene u percepciji sopstvenog „ja“.

Promene i u dubljim moždanim strukturama

Pored kortikalnih regiona, koji su odgovorni za više kognitivne funkcije, promene su uočene i u dubljim strukturama mozga. Te oblasti povezane su sa navikama, emocijama i motoričkim funkcijama, što ukazuje da efekti psihodelika zahvataju više nivoa moždane organizacije.

Istraživači naglašavaju da rezultati ne ukazuju na potpuni „haos“ u mozgu, kako se ponekad pretpostavljalo. Umesto toga, reč je o specifičnoj reorganizaciji – mozak ostaje funkcionalan, ali radi po drugačijim pravilima.

Drugim rečima, umesto raspada moždanih mreža, dolazi do njihovog preoblikovanja, što omogućava nove obrasce komunikacije i obrade informacija.

Autori studije ističu da bi ova otkrića mogla imati značajne implikacije za medicinska istraživanja. U poslednjih nekoliko godina raste interesovanje za potencijalnu terapijsku primenu psihodelika, posebno u lečenju depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja.

Razumevanje zajedničkog mehanizma delovanja moglo bi da pomogne u razvoju bezbednijih i efikasnijih terapijskih pristupa.

Ipak, naučnici upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja. Iako ova analiza obuhvata veliki broj podataka, neophodne su dalje studije koje bi preciznije utvrdile kako ove promene u mozgu utiču na ponašanje, emocije i dugoročno mentalno zdravlje.

Takođe, ostaje pitanje u kojoj meri se ovi efekti razlikuju od osobe do osobe, kao i kako faktori poput doze, okruženja i individualnih karakteristika utiču na ishod.

Uprkos tim otvorenim pitanjima, istraživanje predstavlja važan korak ka boljem razumevanju načina na koji psihodelici deluju na mozak, ukazujući da, bez obzira na njihove razlike, dele zajednički neuronski potpis.