Da li je praistorija bila feministički raj

Postoji tvrdoglava i široko rasprostranjena ideja da su u nekoj ranijoj fazi postojanja naše vrste žene imale jednak status sa muškarcima, ili čak i vladale, i da su društva zbog toga bila srećnija i mirnija. Zatim je došao patrijarhat, a kasnije mnogo krvoprolića i ugnjetavanja.

Ova ideja o matrijarhatu i patrijarhatu kao krajnjim suprotnostima – sa povremenim alternacijama – posejana je u 19. veku marksističkom teorijom, ukorenjenoj u arheologiji bez mnogo dokaza. Odatle se proširila u javnu svest.

Antropolozi su bili mnogo uzdržaniji. Videli su veliku raznolikost u rodnim odnosima u ljudskim društvima, kako modernim tako i istorijskim, a neki od njih su sumnjali da je raznolikost bila pravilo i u praistoriji. Međutim, to je bilo teško dokazati, delom zato što je biološki pol – a kamoli rod – često bilo teško odrediti u drevnim ostacima.

Onda, pre oko 20 godina, to se promenilo.

Revolucija drevne DNK

Sposobnost da se DNK izvuče iz drevnih kostiju i analizira – značila je da je odjednom bilo moguće utvrditi pol davno preminulih ljudi i pitati se kako su međusobno povezani. Hemijski sastav njihovih kostiju i zuba – tačnije, odnos izotopa ili varijanti određenih elemenata pronađenih tamo – otkrio je da li su živeli na različitim mestima, što se očitovalo kroz promene u ishrani.

Slika koja se pojavljuje zahvaljujući ovim novim alatima jeste da je raznolikost u odnosima polova bila pravilo u praistoriji i da nije bilo prekretnice kada je jedan sistem ustupio mesto svojoj slici u ogledalu.

Marksistička ideja, za koju se zapravo pripisuje Marksovom saradniku Fridrihu Engelsu, bila je da su ljudi bili egalitarni sve dok se poljoprivreda nije proširila sa Bliskog istoka pre oko 10.000 godina. Sa sedentarnijim načinom života i akumulacijom bogatstva koje je poljoprivreda donela, došla je i potreba da se to bogatstvo brani i da se utvrde pravila za njegovo nasleđivanje.

Kako su populacije rasle, muškarci su monopolizovali elite koje su se formirale da koordinišu ove stvari, delom zato što su bili bolji u ratovanju, a bogatstvo je gravitiralo muškoj liniji. Muški rođaci su takođe bili skloniji da ostanu kod kuće, dok su njihove partnerke napuštale matičnu porodicu da žive sa njima. Ugnjetavanje žena je često bilo nusproizvod ovih promena.

Alternativna teorija, koju je iznela Litvanka arheolog Marija Gimbutas šezdesetih godina prošlog veka, bila je da su društva usmerena na žene duže dominirala u Evropi – do pre 5.000 godina – kada su ih srušili dolazeći, patrijarhalni nomadi iz stepe.

Viši status, ali ne i upravljačka prava

Matrilinearnost (gde se bogatstvo prenosi niz žensku liniju) i matrilokalnost (gde ženski srodnici ostaju zajedno) često idu zajedno, i oba su povezana sa višim ženskim statusom i uticajem.

Američki genetičari su 2017. godine izvestili da je više od 300 godina, oko 10. veka, elitna matrilinearna grupa naseljavala kanjon Čako, u današnjem Novom Meksiku. Zatim, ovog juna, kineski istraživači su izvestili o matrilinearnoj poljoprivrednoj zajednici koja je napredovala skoro isto toliko dugo u istočnoj Kini, više od 3.000 godina ranije.

Ovi nalazi se pridružuju drugima, ukazujući da su matrilinearna društva postojala na svim naseljenim kontinentima, barem od dolaska poljoprivrede.

Ali iako uživaju viši status, žene u matrilinearnim društvima ne donose nužno odluke. To generalno ostaje domen muškaraca – samo u ovom slućaju njihove braće, a ne njihovih muževa.

Debata se nastavlja

A pošto drevna DNK i izotopi ne mogu mnogo da nam kažu o položaju žena, odnosi moći polova u praistoriji ostaju predmet debate. U stvari, ova linija je naterala istraživače da se zapitaju šta se uopšte podrazumeva pod moći. Ako je vladareva supruga uticala na njegovu pratnju kroz pokroviteljstvo i tajne kanale, a na njegovu politiku kroz savetovanje, da li je ona bila manje moćna od njega?

Arheolozi znaju za nekoliko primera parova koji su zajedno vladali u bronzanom dobu – periodu nakon što su ti nomadi stigli u Evropu – a kasniji istorijski zapisi svedoče o ženama iz elite koje su oblikovale odluke na takve načine, i na udaljenim kontinentima. Možda su to činile i u ranijim vremenima.

Žene koje su vršile meku moć u društvima kojima su dominirali muškarci možda su čak prethodile homo sapiensu. U svojoj knjizi o polu i rodu, Different iz 2022. godine, primatolog Frans de Val je opisao kako je alfa ženka šimpanze, Mama, pomazala naslednika alfa mužjaka – koji ju je nadmašio po rangu – poljupcem.

Kako se stiče moć

Poslednjih godina postalo je jasno još nešto. Iako je Engels možda bio uglavnom u pravu kada je povezao bogatstvo sa patrilinearnošću, i drugi faktori su oblikovali rodne odnose – poput načina na koji društvo zarađuje za život.

U februaru su kineski i britanski istraživači izvestili da su tradicionalno matrilinearna sela na Tibetu postala rodno neutralnija u poslednjih 70 godina, kako su prešla sa poljoprivredne na tržišno orijentisanu ekonomiju.

Sukob takođe igra svoju ulogu. Iako su matrilokalna i patrilokalna društva podjednako ratoborna, kaže antropološkinja Kerol Ember sa Univerziteta Jejl, unutrašnji sukobi – za razliku od rata protiv spoljašnjeg neprijatelja – podstiču društva ka patrilokalnosti, jer zaraćeni klanovi više vole da drže svoje sinove blizu.

U međuvremenu, gomilaju se dokazi da su se žene borile, lovile i delovale kao šamani u dalekoj prošlosti. Nijedna uloga ili položaj im nije bio zabranjen uvek i svuda. I iako su žene donosioci odluka možda bile retke, nisu bile odsutne.

Novi drevni DNK nalazi sa Triniti koledža u Dablinu pokazuju da su postojali barem džepovi matrilinearnosti širom Britanije, kada su keltska plemena dominirala ostrvom u gvozdenom dobu. U kombinaciji sa arheološkim dokazima o ženama ratnicama i rimskim opisima ženskih plemenskih poglavica, izgleda kao da su keltske žene mogle da koriste i čvrstu i meku moć.

Matrilinearna društva i danas postoje – Mosuo iz Kine su primer, kao i Hopi iz Arizone, potomci tih klanova iz kanjona Čako. Njihov broj se smanjuje, jer nacionalne vlade pokazuju svoje patrijarhalne 'mišiće', ali oni služe kao podsetnici da su neka izumrla društva više težila ka rodnoj ravnopravnosti nego mnoga naša moderna i da sva društva imaju sposobnost da se promene.