Predviđanje uzroka smrti – koja je uloga asteroida

Proračuni kažu da je smrt od udara asteroida verovatnija nego smrt od besnila, a da je smrt zbog saobraćajne nesreće verovatnija od smrti zbog udara asteroida. Dobra vest je da su sve verovatnoće od smrti usled uzroka koji su upoređivani – veoma male.

Iako je teško tačno izračunati koliki je rizik – moglo bi postojati mnogo više potencijalno opasnih asteroida nego što smo do sada otkrili – udar asteroida bi se takođe mogao sprečiti.

Nasa je ovo demonstrirala još 2022. godine, kada je svemirska agencija namerno srušila svemirsku letelicu na asteroid kako bi pokušala da ga skrene sa kursa. Misija je bila uspešnija nego što se očekivalo, a asteroid je pokazao mnogo veću promenu u svojoj orbiti nego što se očekivalo.

Takve misije su prilično skupe i zahtevaju mnogo planiranja. Stavljanjem rizika od udara asteroida u kontekst sa drugim rizicima, naučnici mogu da uporede potencijalne troškove sa troškovima, recimo, programa vakcinacije protiv besnila ili bezbednosnih karakteristika automobila.

Dakle, Nudžent i njene kolege su najpre prikupili dostupne podatke o objekatima blizu Zemlje, kao i prethodne procene rizika za udare asteroida veće od 140 metara. Na osnovu toga su izračunali učestalost udara za ovu vrstu objekta.

Sledeći korak bio je prikupljanje dostupnih podataka o različitim vrstama uzroka smrti i upoređivanje verovatnoće da se svaki događaj zaista i desi tokom prosečnog globalnog ljudskog života od 71 godine.

„Čepman i Morison (1994) su prethodno stavili udar asteroida u kontekst sa drugim uzrocima smrti kao što su ubistvo, nesreće sa vatrometom i botulizam. U tom radu, razmatrali su rizik za smrt usled udara asteroida pored šanse za smrt usled drugih faktora“, pišu istraživači.

„Ovaj rad se bavi malo drugačijim pitanjem; Utvrđujemo verovatnoću da se udar dogodi bilo gde na Zemlji u odnosu na mogućnost da se drugi događaji koji izazivaju zabrinutost dogode pojedincu. Stoga je ovaj rad namenjen da pruži kontekst onima koji žele da znaju – kakva je verovatnoća da će se udar asteroida dogoditi, bilo gde na Zemlji, tokom njihovog života”, pišu istraživači.

Prikupili su podatke o devet drugih potencijalno fatalnih događaja: davljenje u živom pesku, napad slona, udar groma, nesreće pri skakanju padobranom, trovanje ugljen-monoksidom, saobraćajna nesreća, besnilo i grip.

Zatim su izračunali koliko je verovatno da će osoba doživeti jedan od navedenih događaja; a zatim koliko je verovatno da će osoba umreti od istog (mnogi ljudi, na primer, dobiju grip, a da ne umru). Sve navedeno je naravno i regionalno varijabilno – neko u Australiji ima mnogo manje šanse nego neko u SAD da umre od napada kojota ili besnila. Zakon proseka sugeriše da će grip ubiti više ljudi nego asteroid.

Davljenje u živom pesku je skoro uvek fatalno, ali ima rizik od jedan prema milion da se to uošte dogodi tokom ljudskog života.

Naravno, prevođenje procena rizika poput ovih u stvarni svet zahteva određeni kontekst. Na kraju krajeva, više od tri osobe godišnje umre od davljenja u živom pesku, a prosečna starost je 12 godina. Koliko znamo, nijedan čovek nikada nije umro od udara asteroida.

Dakle, pitanje je, da li Zemlji preti još jedan fatalni asteroid? Da li su oprez i prevencija opravdani ili se nepotrebno brinemo? Da li nas novi proračuni o rizicima smrti teše ili pogoršavaju stvari?

Pregled istraživanja uskoro će biti dostupan u časopisu Planetary Science Journal.