Kako je asteroid možda „poslao“ na Zemlju materije ključne za razvoj života

Pre nekoliko milijardi godina, u osvit Sunčevog sistema, vlažna i slana masa kružila je oko našeg Sunca. Zatim se, u katastrofalnom sudaru sa drugim objektom sve razletelo u paramparčad.

Jedan od komadića postao je asteroid Benu (Bennu) za čije minerale, koje je američka robotska svemirska sonda Oziris-Reks (Origins, Spectral Interpretation, Resource Identification, Security, Regolith Explorer – OSIRIS-REx) nedavno dopremila na Zemlju, je otkriveno da sadrže složene hemijske supstance ključne za postojanje života.

„Bilo je stvari u vezi sa uzorcima asteroida Benu koje su nas potpuno oduševile. Raznovrsnost očuvanih molekula i minerala je drugačija od bilo kog vanzemaljskog uzorka koji je ranije proučavan“, rekla je profesorka Sara Rasel, stručnjak za kosmičku mineralogiju u Prirodnjačkom muzeju u Londonu i vodeći autor velike studije o mineralima asteroida Benu, objavljenog u naučnom časopisu Priroda (Nature).

Postoji li život izvan Zemlje

Rezultati ove i drugih misija biće objedinjeni u centralnoj izložbi Prirodnjačkog muzeja u Londonu pod nazivom Space: Could Life Exist Beyond Earth? (Kosmos: Može li da postoji život izvan Zemlje?), koja se otvara 16. maja.

„To će biti šansa za javnost da sazna o nedavnim dešavanjima potrage za životom u drugim svetovima“, navela je profesorka Rasel.

Kao što će izložba otkriti, osnovni hemijski gradivni blokovi neophodni za život mogu se naći na drugim nebeskim telima u Sunčevom sistemu, kao što su meteoriti. Međutim, utvrđeno je da je materijal sa asteroida Benu (na slici iznad), koji je dobio ime po staroegipatskoj mitološkoj ptici, posebno bogat ovim materijama.

„Njegov matični svet je očigledno imao podzemna jezera slane vode, a kada su ona isparila, za sobom su ostavila soli koje podsećaju na one koje se nalaze u suvim jezerskim koritima na Zemlji“, objašnjava Raselova.

Osim toga, fosfati, amonijak i više desetina aminokiselina koje učestvuju u izgradnji proteina prisutnih u oblicima života na Zemlji, kao i pet gradivnih nukleobaza koji čine RNK i DNK, pronađeni su u uzorcima koje je dopremio Oziris-Reks.

„Ovo snažno ukazuje na to da su se asteroidi slični Benuu srušili na Zemlju, donoseći ključne sastojke koji su doveli do pojave života ovde“, dodala je profesorka.

Potencijalna mesta „okupljanja“ vanzemaljaca Mars i meseci Jupitera i Saturna

Naučnici ne veruju da je život evoluirao na samom asteroidu Benu, ali misle da su drugi slični asteroidi možda snabdevali druge svetove osnovnim sastojcima za život.

Na Zemlji, sa svojim toplim, stabilnim okruženjem, to je dovelo do prve pojave organizama sa sposobnošću reprodukcije pre više od 3,7 milijardi godina. Ostaje da se vidi da li su se pojavili na drugim mestima kao što su Mars i meseci, to jest prirodni sateliti Jupitera i Saturna, među kojima su Evropa, Ganimed, Titan i Encelad.

Oni su sada predmet brojnih misija koje će biti predstavljene na izložbi i uključuju dve sonde koje već idu ka Jupiterovim ledenim mesecima Evropi i Ganimedu, za koje se zna da imaju okeane sa tečnom vodom.

Osim toga, robot rover „Rosalind Franklin“, proizveden u Velikoj Britaniji, trebalo bi da sleti na Mars 2029. godine i prodirući duboko u njegovo tlo, traži dokaze o životu.

U prošlosti, uzorci stena iz kosmosa koje su naučnici proučavali bili su ograničeni uglavnom na meteorite, komadiće Meseca koje su doneli astronauti i robotske sonde, te materijal sa Marsa koji je leteo ka Zemlji kada bi velika nebeska tela udarila u Crvenu planetu i poslala krhotine u svemir – pri čemu bi neke od njih završile na Zemlji kao meteoriti.

Posetioci izložbe moći će da dodirnu uzorke lunarnog i marsovskog materijala kao i meteorit koji je sleteo na našu planetu nakon što se odvojio od asteroida. Intrigantno je da je ova stena starija od same Zemlje.

„Ovo će biti hit“, ocenila je Šinejd Maron, viši menadžer muzejskih izložbi.

Oziris-Reks je doneo na Zemlju 120 grama prašine asteroida Benu, a muzeju je za proučavanje dato oko 200 miligrama, precizirala je profesorka Rasel.

„Kada smo prvi put otvorili kapsulu, svuda smo videli ovu crnu prašinu, sa belim česticama. Mislili smo da je možda kontaminirana. Ali ispostavilo se da je to jedinjenje fosfora koje nismo videli u meteoritima, ali je apsolutno ključno za razvoj života. Bila sam zapanjena.“

Verovatnoća da bi život mogao postojati negde drugde u svemiru dospeli su na naslovne strane prethodnih dana kada je objavljeno da su posmatranja egzoplanete K2-18b svemirskim teleskopom „Džejms Veb“ otkrila hemijske otiske dva jedinjenja za koja se na Zemlji zna da ih proizvodi samo život.

Same po sebi, hemijske supstance, dimetil sulfid (DMS) i dimetil disulfid (DMDS), ne predstavljaju dokaz biološke aktivnosti vanzemaljaca, ali su pojačale nadu da nismo sami u univerzumu.

Znak od vanzemaljaca najlakši dokaz da postoje

Nedvosmisleno dokazati da život postoji u udaljenim svetovima van našeg Sunčevog sistema biće izuzetno teško, priznaju naučnici – osim u slučaju signala od vanzemaljske inteligencije koji potvrđuje njihovo postojanje.

Nasuprot tome, vanzemaljske oblike života unutar našeg Solarnog sistema biće lakše sakupljati i proučavati, što će, jednog dana, možda dovesti i do dokaza da život u drugim svetovima zaista postoji.

„Šta bismo mi uradili u vezi sa takvim otkrićem je potpuno druga priča. Jedna od stvari koju ćemo zamoliti posetioce izložbe je da razmisle kako bismo se odnosili prema životu ako bismo ga pronašli na Marsu ili u nekom drugom udaljenom svetu. Da li bismo se klonili vanzemaljaca ili bismo pokušali da stupimo u interakciju sa njima? Ili bismo pokušali da ih jedemo, kao što jedemo oblike života sa kojima delimo ovu planetu? Takva pitanja o vanzemaljskom životu pomažu nam da razmislimo o načinu na koji se bavimo drugim oblicima života u našem sopstvenom svetu“, poručila je Šinejd Maron.