Otkrivena drevna galaksija, starija od Mlečnog puta

Pomoću teleskopa „Džejms Veb" koji uspeva da „gleda unazad u prošlost", istraživači su uočili galaksiju, koju su nazvali JADES-GS-z13-1. Posmatrajući je, stekli su uvid u to kako je izgledala oko 330 miliona godina nakon Velikog praska, posle čega je nastao svemir, što je, prema procenama bilo pre otprilike 13,8 milijardi godina. Poređenja radi, naša planeta Zemlja je stara oko 4,5 milijardi godina.

„Veb je potvrdio jednu od najudaljenijih galaksija poznatih do sada", izjavio je astrofizičar Joris Vitstok iz Centra za kosmičku zoru Univerziteta u Kopenhagenu.

Smatra se da se univerzum brzo i eksponencijalno širio u deliću sekunde posle Velikog praska, a nakon što se dovoljno ohladio, počeo je period poznat kao Kosmičko mračno doba. U tom periodu, mladi univerzum bio je obavijen gustom maglom sastavljenom od vodoničnog gasa u električno-neutralnom stanju.

Naredna je bila epoha rejonizacije. Tada je svemir prvi put počeo da sija, a naučnici su sada dokazali da je JADES-GS-Z13-1 jedna od najranijih poznatih galaksija, izvršila prelazak u ovu epohu.

„Za razliku od bilo koje druge galaksije na sličnoj udaljenosti, ona pokazuje vrlo jasan potpis koji je odaje i koji sugeriše da galaksija sadrž vrlo jak izvor energetskog ultraljubičastog zračenja, i da je neočekivano rano počela proces rejonizacije", dodao je Vitstok.

Vreme u koje su se u svemiru formirale prve zvezde, crne rupe i galaksije naziva se Kosmička zora, a u vreme formiranja kosmičkih tela, ultraljubičasto zračenje, izmenilo je neutralni gas vodonik u procesu koji se naziva rejonizacija, i tako doveo do toga da ultraljubičasta svetlost pobegne, „uključujući svetla" u kosmosu.

„Svemir je, nakon Velikog praska, bio poput čorbe od vodonika, helijuma i tamne materije, koja se polako hladila. Na kraju je univerzum bio u stanju u kojem je bio potpuno neproziran za energično ultraljubičasto zraccenje. Vodonik se lagano kretao u neutralnom stanju, što znači da je svaki mali atom vodonika imao vezan elektron za njega", rekao je Kevin Hejlajn sa Univerziteta u Arizoni.

Istraživači dodaju da svetlost koju je „Veb" otkrio u ovoj galaksiji možda potiče od snažnog formiranja zvezda u jezgru galaksije, prisustva rastuće supermasivne crne rupe u galaktičkom jezgru koja nasilno troši okolni materijal ili neke kombinacije ta dva faktora.

Ova galaksija je široka oko 230 svetlosnih godina, što je nekoliko stotina puta manje od Mlečnog puta.