Šećerna pasta za depilaciju nam je poznata, sada je otkriven šećer koji pomaže kod ćelavosti

Sve je počelo istraživanjem šećera koji se prirodno nalazi u telu i pomaže u formiranju DNK – deoksiriboze koji je deo deoksiribonukleinske kiseline.

Dok su proučavali kako ovi šećeri leče ćelavost kod miševa kada se primenjuju lokalno, naučnici sa Univerziteta u Šefildu i Univerziteta COMSATS u Pakistanu primetili su da krzno oko lezija (povreda ili mesta na kojima su ostali bez malja) raste brže nego kod netretiranih miševa.

Zaintrigiran, tim istraživača je odlučio da dalje istražuje mogućnosti primene preparata zasnovanih na ovakvom mehanizmu.

U studiji iz 2024. godine, naučnici su mužjacima miševa kojima je krzno opalo usled delovanja testosterona uklonili preostalo krzno sa njihovih leđa. Svakog dana, istraživači su mazali malu dozu šećernog gela deoksiriboze na izloženu kožu, a za nekoliko nedelja krzno u ovoj regiji pokazalo je sporadični ponovni rast, a nicale su duge, guste dlake.

Gel dezoksiriboze je bio toliko efikasan da je tim otkrio da deluje jednako dobro kao i minoksidil, lokalni tretman za gubitak kose koji je poznat pod brendom Rogaine.

„Naše istraživanje sugeriše da bi odgovor na lečenje opadanja kose mogao biti jednostavan uz korišćenje prirodnog šećera dezoksiriboze za povećanje snabdevanja folikulima dlake krvlju, kako bi se podstakao rast kose“, rekla je specijalista za tkiva Šeila Meknil sa Univerziteta u Šefildu.

Dva preparata i nusefekti

Ćelavost naslednog uzorka, ili androgena alopecija, je prirodno stanje uzrokovano genetikom, nivoom hormona i starenjem, i različito se manifestuje kod muškaraca i žena.

Poremećaj pogađa do 40 odsto populacije, a ipak je Američka administracija za hranu i lekove (FDA) do sada odobrila samo dva leka za lečenje ovog stanja.

Iako minoksidil koji se može koristiti bez recepta može da uspori gubitak kose i podstakne ponovni rast, on ne funkcioniše kod svih koji pate od gubitka kose.

Ako minoksidil nije efikasan, druga mogućnost je finasterid (brend Propecia) – oralni lek koji se dobija na recept, i koji inhibira konverziju testosterona u dihidrotestosteron.

Finasterid može usporiti gubitak kose kod oko 80 do 90 procenata muških pacijenata, ali ga je potrebno uzimati kontinuirano kada se počne. Lek može biti povezan sa neželjenim, ponekad teškim neželjenim efektima, kao što su erektilna disfunkcija, bol u testisima ili dojkama, smanjen libido i depresija.

„Lečenje androgene alopecije ostaje izazovno“, pišu Meknil i njene kolege, na čelu sa istraživačem biomaterijala Muhamedom Anjumom iz COMSATS-a, u objavljenom istraživačkom radu.

Zajedno, tim je dizajnirao biorazgradivi, netoksični gel napravljen od deoksiriboze i primenio tretman na mužjacima miševa.

Minoksidil je takođe testiran na miševima, a neke od životinja su dobile dozu i šećernog gela i minoksidila.

U poređenju sa miševima koji su primili gel bez ikakvog dodatnog leka, oni koji su dobili gel sa šećerom dezoksiriboze počeli su da dobijaju nove folikule dlake.

I minoksidil i šećerni gel omogućili su kod čak 80 do 90 procenata ponovni rast dlake kod miševa. Kombinovanje tretmana, međutim, nije napravilo mnogo veću razliku.

Istraživači nisu sigurni zašto gel dezoksiriboze stimuliše duži i deblji rast dlake kod miševa, ali oko tretiranog mesta, tim je primetio povećanje krvnih sudova i ćelija kože.

„Što je bolje snabdevanje krvlju folikula dlake, veći je njen prečnik i veći je rast kose“, pišu istraživači.

Pomoć za obrve, trepavice i kosu nakon hemoterapije

Ako se gel dezoksiriboze pokaže efikasnim i kod ljudi, mogao bi se koristiti za lečenje alopecije ili čak stimulisati ponovni rast kose, trepavica i obrva nakon hemoterapije.

„Ovo je nedovoljno istraženo područje i stoga su potrebni novi pristupi“, pišu autori.

Trenutni eksperimenti su sprovedeni samo među miševima muškog pola, ali dalja istraživanja bi mogla otkriti da bi upotreba ovih prirodnih šećera mogla da funkcioniše i za ženke miševa koje imaju alopeciju izazvanu testosteronom.

„Istraživanje koje smo uradili je u veoma ranoj fazi, ali rezultati su obećavajući i zahtevaju dalje istraživanja“, rekao je Meknil.

Studija je objavljena u časopisu Frontiers in Pharmacology.