Nova istraživanja sugerišu da se galaksije formiraju drugačije nego što smo mislili

Novo otkriće, do kojeg se došlo pomoću svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ potencijalno menja dosadašnje pretpostavke o brzini formiranja zvezda i galaksija u ranoj fazi postojanja svemira.

Нова истраживања сугеришу да се галаксије формирају другачије него што смо мислили

Astronomi su detektovali kiseonik u drevnoj galaksiji "JADES-GS-z14-0", koja se formirala tek 300 miliona godina posle Velikog praska. Ta galaksija, koja je prvi put primećena 2024. godine, pokazuje jasno prisustvo kiseonika u periodu kada je svemir bio star tek dva odsto svoje aktuelne, odnosno ukupne starosti.

Pošto se elementi kao što je kiseonik uz teške elemente formiraju u jezgrima zvezda, njegovo rano prisustvo sugeriše istraživačima da su se prve zvezde rađale i umirale dosta brže nego što se to do sada mislilo.

Istraživači su koristili i teleskop „ALMA” koji je stacioniran u Čileu da bi analizirali tu daleku galaksiju. Tako su otkrili da ona sadrži čak deset puta veće količine kiseonika nego što su očekivali.

„Zapanjen sam ovakvim iznenađujućim rezultatima. Oni nam otvaraju novi pogled na prve faze evolucije galaksija", izjavio je astronom Stefano Karnijani sa Univerziteta u Pizi.

„To je kao kad naiđete na adolescenta kada odete u posetu negde gde očekujete da vidite bebu. Rezultati analiza pokazuju da se galaksija formirala veoma brzo i takođe brzo sazreva, dodajući sve veći broj dokaza da se formiranje galaksija dešava mnogo brže nego što se očekivalo“, objasnio je Sander Šuvs, istraživač sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji i glavni autor druge studije.

Otkriće sada otvara nova pitanja o tome kako su rane galaksije proizvodile teške elemente tako brzo.

Istraživači spekulišu da bi brzo obogaćivanje svemira teškim elementima moglo da bude povezano sa pojavom masivnih crnih rupa, uticajem zvezda koje umiru, ili misterioznom tamnom energijom, čija uloga u evoluciji svemira tek treba da bude objašnjena.