Misteriozne Faradejeve beleške uskoro dostupne javnosti

„Do sada, nijedna od beleški viktorijanskog genija nije detaljno analizirana, i javnost je vrlo malo upoznata sa njihovim sadržajem", izjavila je Šarlot Nju, upravnica Odeljenja za naučno nasleđe u Kraljevskoj instituciji. Notesi uključuju Faradejeve pisane beleške sa serije predavanja koja je držao hemičar Hampton Dejvi u Kraljevskoj instituciji 1812. godine.

Majkl Faradej je bio samouki genije, a njegova otkrića iz oblasti fizike i hemije postavila su bazu za Ajnštajnovu teoriju relativiteta skoro vek kasnije.

Izbor ključnih stranica iz beležnica biće objavljen na veb stranici Kraljevske institucije 24. marta, u čast 200. godišnjice osnivanja Faradejevih božićnih predavanja.

Faradej potiče iz skromne porodice. Kao sin kovača, napustio je školu sa samo 13 godina. Zaposlio se kao šegrt u knjigovezačkoj radnji, ali je uporedo posećivao predavanja koja su ga interesovala.

Na tim predavanjima, vodio je beleške izuzetno pažljivo, a poklonio je jedan od svojih notesa Dejviju, nadajući se da će dobiti zaposlenje u Kraljevskoj instituciji, uprkos svom radničkom poreklu i stečenom samo osnovnom obrazovanju.

Faradej je kasnije dobio i ponudu za posao koju je opisao na sledeći način: „U isto vreme kada je Dejvi zadovoljio moje želje u vezi sa naučnim zaposlenjem, savetovao me je da ostanem knjigovezac, govoreći mi da je nauka opaka ljubavnica... slabo nagrađujući one koji su joj se posvetili".

Uprkos Dejvijevom savetu, Faradej je prihvatio posao. Bila je to odluka koja bi se pokazala kao suštinska za nauku.

Tokom narednih 55 godina, dok je radio za Kraljevsku instituciju, Faradej je otkrio nekoliko osnovnih zakona fizike i hemije – uključujući i njegov zakon elektromagnetne indukcije iz 1831. godine, koji je osvetlio relativno kretanje naelektrisanih čestica.

Notesi koji će biti digitalizovani, predstavljaju Faradejev način razmišljanja i pokazuju da je pravio složene crteže i skice da bi vizualizovao naučne eksperimente i principe o kojima je učio na predavanjima.

Godine 1845, pošto je prvi put eksperimentom dokazao da magnetno polje može uticati na polarizovanu svetlost, što je fenomen koji je postao poznat kao Faradejev efekat, dokazao je da su svetlost i elektromagnetizam povezani.

Danas se smatra da je Faradejev zakon indukcije omogućio „Ajnštajnu, koji je držao sliku Faradeja na svom zidu, da razvije svoju teoriju relativiteta", prenosi Gardijan.