Istorija Marsa zapisana u stenama – čudni bledi kamen otkriva tajne Crvene planete

Mineralni sastav čudno bledog kamena u krateru Jezero na Marsu mogao je da se formira isključivo pod veoma toplim, vlažnim uslovima, ukazujući na to da je Mars nekada davno bio mnogo drugačiji nego što mislimo.

„Na Zemlji se ovakvi minerali formiraju na mestima gde postoji intenzivna količina padavima i topla klima ili u hidrotermalnim sistemima, poput toplih izvora. Obe te sredine su idealni uslovi za razvoj života kakav poznajemo“, navodi Rodžer Vijens sa Univerziteta „Perdu“ u SAD.

Ovakvi minerali ostaju kada voda teče preko stena tokom izuzetno dugih perioda.

„Tokom vremena, topla voda isisava iz kamena sve elemente sem onih koji su nerastvorljivi i ostavlja iza sebe ono što smo pronašli na Marsu. Fascinantno je i neočekivano na hladnoj, suvoj planeti kao što je Mars“, istakao je Vijens.

Kako je Mars izgledao u dalekoj prošlosti i kako se promenio sa protokom vremena su misterije koje planetarni naučnici pokušavaju da reše, posebno zato što bi odgovori mogli da otkriju da li je Crvena planeta bila gostoljubiva za razvoj života.

Istorija Marsa je zapisana u njegovim stenama, a na Zemlji smo naučili da razumemo taj jezik. Trik u svemu je da se identifikuje drugačije kamenje i pronađu informacije koje treba da se dekodiraju. To sve otežava činjenica da se radi o sredini koja je udaljena milionima kilometara.

Zbog toga se uzdamo u rovere na površini Marsa, a zanimljivi bledi kamen otkrio je „Persevirens“ u krateru Jezero. Ovakvo kamenje je poznato kao „lebdeće“ jer se čini kao da lebdi iznad tla, pošto je preneto sa svoje prvobitne lokacije različitim geološkim procesima.

Naučnici su spazili ovakvo kamenje u krateru čim je rover sleteo, ali im je trebalo dosta vremena da ih analiziraju.

„Persevirens“ je iskoristio svoj laserski spektroskop, koji pomoću lasera spaljuje malu količinu minerala, a onda spektroskop proučava svetlo koje emituju atomi i joni u pari.

Rezultati su bili veliko iznenađenje.

„Ovo kamenje je potpuno drugačije od bilo drugog koje smo videli na Marsu. Prave enigme“, navodi Vijens.

Glavni sastojak kamenja je kaolinit – mekani, beli silikatni mineral gline. Marsovski kaolinit je drugačiji od onog na Zemlji, značajno je jači, verovatno zbog drugačijih vremenskih uslova na Marsu.

Kaolinit traži umerenu klimu i vlažne uslove na se formira. Sve su to veoma povoljni uslovi za formiranje mikrobskog života. Sa više od 4.000 ovakvog kamenja u krateru Jezero, ovo je veoma značajno otkriće.