Otkrivene kosti najstarijeg ljudskog lica u Zapadnoj Evropi

Fosilizovani ostaci levog obraza i gornje vilice, pronađeni u Španiji, pripadali su odraslom muškarcu izumrle ljudske vrste koja je nastanjivala Iberijsko poluostrvo u periodu pre 1,1 do 1,4 miliona godina.

Otkriće sugeriše da su najmanje dve vrste ranog čoveka zauzimale ovaj region tokom ranog pleistocena, kada se pećina nalazila u vlažnoj šumi bogatoj divljim životinjama i ispresecana rekama i potocima.

„Ovaj rad uvodi novog aktera u priču o ljudskoj evoluciji u Evropi“, rekla je dr Rosa Uget sa Univerziteta Rovira i Virhili u južnoj Kataloniji, koja je pomogla u otkrivanju fosila u pećini Sima del Elefante (Slonova jama) u blizini Atapuerke u Burgosu.

Rani ljudi su stigli do Evroazije iz Afrike pre najmanje 1,8 miliona godina, o čemu svedoči pet lobanja iz tog perioda u Dmanisiju, gradu na jugu Gruzije. Lobanje se pripisuju homoerektusu (Homo erectus), prvoj ranoj ljudskoj vrsti koja je napustila afrički kontinent.

Do sada, najraniji ljudski ostaci u Zapadnoj Evropi bili su kosti vilice i zubi stari između 1,1 i 1,2 miliona godina iz Sime del Elefante. Mlađi ljudski ostaci, koji datiraju iz perioda pre 800.000 godina, otkriveni su u obližnjoj pećini Gran Dolina (Džinovski ponor).

Posebne karakteristike ovog drugog navele su istraživače da ih smatraju posebnom vrstom – homoantecesor (Homo antecessor).
Kako španski tim navodi u časopisu Priroda (Nature), najnovije otkriće ostataka pripadaju primitivnijoj vrsti ili podvrsti u odnosu na homoantecesora, ali podsećaju na homoerektusa.

S obzirom na neizvesnost u vezi sa identitetom fosila, tim je označio vrstu kao homoafiniserektus (Homo affinis erectus), što odražava njenu blisku vezu sa starijom ljudskom vrstom.

Međutim, ovaj latinski naziv nije jedini koji je u igri. Neformalno, istraživači su fosilu dali nadimak Pink po grupi „Pink flojd“, čiji album The Dark Side of the Moon (Tamna strana Meseca) u prevodu na španski (La cara oculta de la luna) sadrži reči cara oculta, što znači „skriveno lice“.

Dr Marija Martinon-Tores, direktorka Nacionalnog centra za istraživanje ljudske evolucije u Burgosu, rekla je da Pink, između ostalog, ima ravniju strukturu nosa od homoantecesora, što je karakteristika lica modernijeg izgleda i istaknutije nosne kosti homosapijensa.

Kris Stringer, vođa istraživanja ljudske evolucije u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, ističe da je fosil „veoma važno otkriće“.

Stringer i drugi su 2023. godine identifikovali period ekstremnog zahlađenja pre oko 1,1 milion godina koji je možda proterao rane ljude iz Zapadne Evrope, što je verovatno objašnjenje za prisustvo različitih vrsta ranih ljudi pronađenih na lokalitetu u Sima del Elefanteu.

Iskopavanja u Sima del Elefanteu daju sliku bujnih livada i šuma pre više od 1,1 milion godina sa brojnim stablima hrasta, bora, kleke i lešnike. Reke koje su presecale pejzaž privlačile su vodene voluharice i miševe, nilske konje, bizone i jelene. Oruđa od kvarca i kremena su takođe pronađena zajedno sa životinjskim kostima sa tragovima posekotina od klanja.

Više uvida u životni stil područja Sima del Elefante očigledno je iz tragova sa delimične krune zuba iz Pinkove vilice, za koji se veruje da je trag istrošenosti usled upotrebe rudimentarne čačkalice.

„Ovo je još jedan korak ka razumevanju prvih Evropljana. Sada znamo da je ova prva vrsta izgledom podsećala na ljude koje su mnogi svrstali među homoerektuse. Međutim, ostaci sa lokaliteta Sima del Elefante imaju veoma posebnu kombinaciju karakteristika. Trebalo bi naći više fosila na drugim savremenim lokacijama da bi se došlo do čvršćeg zaključka o identitetu ove vrste“, poručio je dr Hose Marija Bermudes de Kastro, jedan od čelnika projekta Atapuerka.