Žil Vern: pisac koji je inspirisao istraživanje svemira

Kada je francuski pisac Žil Vern umro 24. marta 1905. godine, let sa motorom, koji je stavio u središte svoje knjige Robur Osvajač iz 1886. godine, prešao je iz fikcije u stvarnost. Samo dve godine ranije, braća Rajt su ostvarila prvi let s ljudskom posadom u istoriji čovečanstva.

Ipak, tada je više Vernovih predviđanja o tehnologijama koje menjaju svet još uvek bilo daleko od ostvarenja. Kruženje oko Meseca u svemirskom brodu, kako je to opisao u svom romanu iz 1865. Od Zemlje do Meseca, izgledalo je kao daleka fantazija. Ali, to se ostvarilo 1968, samo 63 godine posle smrti Žila Verna, s Nasinom misijom Apolo 8.

Vern je vrlo živopisno zamišljao mogući razvoj postojeće tehnologije, a zatim je te svoje ideje ugradio u uzbudljive avanturističke priče. Ta fascinantna kombinacija činjenica i fikcije Vernove romane čini i dalje idealnim za podsticanje interesovanja za nauku i tehnologiju, uprkos svom napretku od kada su napisani. Zato su Vernove priče inspirisale čitav niz naučnika i pronalazača, a to nastavljaju da rade i danas. Evo četiri takva primera.

Sajmon Lejk (1866-1945), konstruktor podmornica

Sajmon Lejk je bio američki pomorski konstruktor koji je dizajnirao neke od prvih podmornica za američku mornaricu. Rekao je da ga je zadužio Žil Vern, posebno njegov roman Dvadeset hiljada milja pod morem (1869-1870), koji je prvi put pročitao sa 10 ili 11 godina.

Ta knjiga opisuje „Nautilus“, daleko napredniju podmornicu od onih koje su postojale kada je knjiga napisana. Lejk je bio obuzet ambicijom da izgradi podmornicu koja bi bila kao „Nautilus“ ili bi ga nadmašila po svojim osobinama.

Napravio je određeni napredak, dizajnirajući podmornicu pod nazivom „Argonaut“. Uspešno putovanje „Argonauta“ od hiljadu milja 1898. donelo je Lejku i veliko zadovoljstvo zbog čestitke koju je telegramom uputio sam Vern.

Kasnije je Vernov unuk, Žan Žil Vern, pozvan da bude „kum“ jedne od Lejkovih, naprednijih podmornica. Ona je u čast francuskog autora čak krštena kao „Nautilus“, uoči arktičke ekspedicije 1931. godine.

Alberto Santos-Dumon (1873-1932), pionir avijacije i pronalazač

Brazilski pronalazač Alberto Santos-Dumon ne samo da je dizajnirao i napravio neke od prvih vazdušnih brodova na motorni pogon, već je i upravljao njima. Svojim dirižablom br. 6. on je 1901. godine obišao Ajfelov toranj u Parizu, što mu je donelo svetsku slavu.

Santos-Dumon nastavio je da dizajnira i konstruiše avione na pogon, kao što su jedrilice ili mahokrilci (ornitopteri). U novembru 1906. izveo je let od 220 metara na visini od šest metara u avionu „14-bis“.

U svojoj knjizi Moji vazdušni brodovi, Santos-Dumon je pomenuo nekoliko Vernovih dela kao inspiraciju za njegovu radoznalost prema svetu i tehnologiji, nazivajući francuskog pisca „omiljenim autorom“ iz mladosti.

Igor Sikorski (1889-1972), pionir avijacije

Majka Igora Sikorskog, Marija Stefanovna Sikorskaja, usadila mu je ljubav prema Vernovim pričama. Taj pionir rusko-američkog vazduhoplovstva najpre se oduševio za Vernovu knjigu Robur Osvajač. Ona je inspirisala Sikorskog da napravi helikoptere po kojima je postao poznat.

Sikorski je pre Oktobarske revolucije u Rusiji konstruisao prvi četvoromotorni avion „Ruski vitez“ koji se smatra prvom putničkim avionom na svetu.

Nakon prelaska u Sjedinjene Države 1919. Sikorski je takođe dizajnirao brojne avione s fiksnim krilima, ali je najpoznatiji po tome što je 1939. godine uspeo da dizajnira helikopter „Sikorski VS-300“, a potom i „Sikorski R-4“, prvi masovno proizveden helikopter na svetu.

Konstantin Edudardovič Ciolkovski (1857-1935), naučnik

Konstantin Eduardovič Ciolkovski, jedan je od pionira moderne raketne tehnike i astronautike. Naveo je Žila Verna kao osobu koja ga je inspirisala i u njemu probudila interesovanje za letove u svemir.

Ciolkovski se takođe ugledao na Verna kao pisca, objavljujući 1893. roman Na Mesecu. Napisao je i mnoga filozofska i naučna dela u vezi sa svemirskim putovanjima i odnosom čoveka sa kosmosom.

Vernovi izmišljeni prikazi svemirskih brodova koji nose lunarne putnike kao granate ispaljene iz topa nikada ne bi uspeli u stvarnosti. Nasuprot tome, Ciolkovski je razvio teorije o principima raketnog pogona i putovanja u svemir koja su izvodljiva i važe sve do danas.

Poput Verna, i Ciolkovski je bio uveren da će ljudi jednoga dana krenuti dalje u Sunčev sistem. „Čovek neće uvek ostati na Zemlji; težnja za svetlošću i prostorom će ga dovesti do toga da prodre preko granice atmosfere, u početku bojažljivo, ali na kraju će da osvoji ceo solarni prostor“, stoji u natpisu koji je sam Ciolkovski sačinio za svoj nadgrobni spomenik.