Drevni Točak duhova u Siriji se okreće, naučnici se pitaju čemu je služio lavirint star oko 6.000 godina

Prethodne studije su došle do takvog zaključka na osnovu poravnanja Rujm el-Hirija sa „objektima“ na noćnom nebu. Sada međutim, nova studija dovodi u pitanje takve pretpostavke, i analizira zašto je izgrađena zadivljujuća megalitska struktura (strukture načinjene od ogromnih komada stenja slaganog bez maltera).

Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu i Univerziteta Ben-Gurion u Negevu u Izraelu, utvrdili su da je Rudžim el-Hiri značajno promenio svoju poziciju u poslednjih nekoliko hiljada godina, tako da nije uvek bio u tako „bliskoj liniji povezanosti“sa određenim nebeskim telima kao danas.

Za novu studiju korišćena je kombinacija tehnika, uključujući geomagnetsku analizu (analiza tragova Zemljinog magnetnog polja u stenama i zemljištu), tektonsku rekonstrukciju (modeliranje fizičkog pomeranja Zemljine površine) i daljinsku detekciju (analizu izgleda lokacije) uz pomoć satelitskih snimaka).

„Geološka struktura oblasti Rudžim el-Hirija oblikovana je tektonskim promenama regiona, što je dovelo do rotacije blokova i, prema tome, pomeranja njegove lokacije i pravca glavnog ulaza, kao i radijalnih zidova tokom vremena“, pišu istraživači u naučnom radu.

„Integrisana geofizička analiza regiona (uglavnom GPS i paleomagnetske rekonstrukcije) otkriva da se lokacija Rudžimm el-Hirija rotirala u smeru suprotnom od kazaljke na satu i pomerila sa svoje prvobitne lokacije za desetine metara“, opisuju istraživači.

Smatraju da je izgradnja na lokaciji možda počela još 4500. godine pre nove ere, iako su različiti delovi bili ponovo izgrađeni i dodavani sve do bronzanog doba oko 3600. do 2300. godine pre nove ere, verovatno uz nekoliko dodatnih podešavanja tokom više vekova.

Druga ranija istraživanja su pokazala da je megalitska struktura možda korišćena kao utvrđenje ili regionalni prostor za posebna okupljanja.

Lokalitet se sastoji od više koncentričnih krugova od bazaltnog kamena, koji se pružaju duž 150 metara od jedne na druge strane. Tim istraživača je takođe identifikovao druge strukture, zidove i tumuluse (grobne, kamene humke) u obližnjim oblastima.

„Većina arheoloških objekata u ovoj regiji ponovo je korišćena, i to dugo posle prvobitne izgradnje“, pišu istraživači i dodaju: „To je uključivalo nove karakteristike, izgradnju novih zidova preko starijih i preoblikovanje izgleda građenjem novih objekata". Zbog svega toga, Rudžm el-Hiri je odličan primer veoma složene koncentrične strukture, uz još neobjašnjenju misterioznu namenu.

U novom istraživanju, na lokalitetima na istoku Mediterana, prvi put su korišćene kombinovane naučne tehnike.

Istraživači su uvereni da u tom regionu ima još mnogo toga da se otkrije što daje mogućnost boljeg pregleda čitavog područja i razumevanje toga, kako se ono menja tokom vremena.

Nove informacije bi se čak mogle koristiti za obuku VI modela u budućnosti, sugeriše istraživački tim, koji bi onda mogao da pomogne da se uoče slične strukture koje je napravio čovek na satelitskim snimcima, a koje nam nisu jasno vidljive.

Istraživanje je objavljeno u Remote Sensing.