Obnova egipatskih piramida – da li su turisti važniji od arheoloških vrednosti

Najava iz Egipata nije oduševila arheologe koji su zabrinuti zbog potencijalnih negativnih efekata na arheološka nalazišta.

„Zabrinutost je svakako opravdana, ali ja bih ukazao na još neke stvari. Ne javlja se to prvi put, i ne javlja se to retko. Još početkom 2024. godine pojavio se takođe u Egiptu slučaj projekta obnove plašta Mikerinove piramide. U saradnji sa japanskim stručnjacima i egipatska vlada – krenuli su da obnavljaju plašt, pošto piramide nisu tako izgledale pre više hiljada godina, već su imale granitne ploče. To je bilo veoma kontroverzno, ali je vrlo brzo zaustavljeno“, rekao je za RTS Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva.

„Ja iskreno nadam da ova namera raspisivanja tendera, globalnog tendera, neće otići u pogrešnom pravcu. Jednostavno, ta namera raspisivanja globalnog tendera, ne znači da će to neminovno biti izvršeno, odnosno da će projekat otići u tom pravcu. Za sad to tako i izgleda, ali se nadam da će kao i u mnogim prethodnim slučajevima, ne samo u Egiptu, nego i kod nas, u drugim delovima sveta, sve to leći kako treba, i po pravilima struke koja globalno važe, bez preterane komercijalizacije“, dodao je.

Egipatske piramide jesu nasleđe celog sveta. Zato mnogi brinu o tome – da li bi milenijumima stari spomenici kulture mogli da se zaštite.

„Teško je govoriti o konkretnom slučaju jer niko od nas, osim šturih vesti koje su bile date u medijima u prethodnih nekoliko dana, i neke zvanične poluizjave egipatske vlade, ne zna kako bi trebalo da izgleda zadatak tog globalnog tendera. Ali uopšte govoreći, itekako mogu da se na dobar, pravilan način uklope ostaci prošlosti, starih vekova ili milenijuma u savremeno tkivo, odnosno u savremeni život. I tu je jako dobar primer, novotvoreni metro u Solunu“, objasnio je Crnobrnja.

Kada je reč o metrou u Solunu, traženo je mišljenje stručnjaka, imajući u vidu da je otkriveno više od 300.000 artefakata, drevne ulice, trgovi. U Grčkoj su mnoga gradilišta pretvorena u arheološke zone. 

„U Grčkoj se jako poštuju zakoni koji se tiču očuvanja i istraživanja arheoloških lokaliteta, naročito prilikom gradnje. Arheološka istraživanja su odavno počela. Naravno, prva, značajna otkrića su bila vezana za vizantijski period. I kolege iz Grčke i iz Soluna su takođe imali probleme da se to sačuva i prezentuje. To su te peticije koje su pre desetak godina slate širom sveta, gde smo i mi kolege iz drugih zemalja njih podržavali. Ali moram da napomenem i to da ta borba je dugo trajala, iako je i sam grad bio za očuvanje ostataka“, kaže Crnobrnja za Jutarnji program RTS-a.

Ističe da je u Solunu, investitor uložio dosta novca, odnosno oko 180 miliona evra, što će se – isplatiti. Solun postaje polako prepoznatljiv i prema takvom specifičnom metrou, i dobija se bolja slika grada.

Crnobrnja na kraju kaže da je važno da je neophodan određen stepen razvoja svesti kako bi se vodilo računa o čuvanju civilizacijskih tekovina, koji su važni za identitet određene zajednice.