Naučnici uspeli da ožive mozak svinje skor ceo sat pošto je prestala moždana aktivnost

Dostignuće kineskih naučnika predstavlja ogroman korak napred u pronalaženju načina za obnavljanje funkcije mozga nakon što pacijent doživi iznenadni srčani zastoj. To ukazuje da bi lekari mogli da prošire veoma kratak okvir za uspešnu reanimaciju pacijenata nakon srčanog zastoja.

U čemu je trik?

Uključivanje pacijentove neoštećene jetre – organa koji telo koristi za prečišćavanje krvi – u sistem za održavanje života koji se koristi za oživljavanje mozga nakon isteka vremena.

Iznenadni zastoj srca izaziva dramatične promene u organizmu zbog iznenadnog zastoja krvotoka. Prestanak cirkulacije u delovima tela naziva se ishemija, a kada dođe do ishemije mozga, posledice sz ozbiljne i šteta nepopravljiva ukoli ko se cirkulacija ne uspostavi u roku od nekoliko minuta. Zato je period reanimacije pacijenta usled srčanog zastoja jako kratak.

Poznato je da ishemija više organa igra ulogu u sposobnosti mozga da se oporavi nakon srčanog zastoja, ali pojedinačni organi nisu u potpunosti istraženi.

Poslednjih godina, naučnici su koristili modele svinja za testiranje različitih metoda za ograničavanje povrede mozga. Pod nadzorom lekara Sjaošun Hia sa kineskog Univerziteta San Jat-Sen, tim naučnika se posvetio istraživanju ulogejetre u oporavku mozga nakon ishemije usled srčanog zastoja.

Koristeći 17 tibetanskih mini svinja uzgojenih u laboratoriji, tim je uporedio prednosti uključivanja jetre u gubitak cirkulacije. U jednom skupu eksperimenata, dve grupe svinja su bile podvrgnute ishemiji mozga u trajanju od 30 minuta; jedna od grupa je pored toga bila podvrgnuta ishemiji jetre, a druga nije. Kontrolna grupa nije bila podvrgnuta ishemiji.

Kada su svinje eutanazirane i njihov mozak ispitan, kontrolna grupa je razumljivo imala najmanje oštećenja mozga; ali grupa koja nije bila podvrgnuta ishemiji jetre imala je značajno manje oštećenje mozga od grupe kod koje je došlo i do ishemije jetre.

Sledeća faza istraživanja uključivala je pokušaj da se neoštećena jetra ugradi u sistem za održavanje života, oživljavajući mozak koji je u potpunosti uklonjen iz eutanazirane svinje. Malo je verovatno da će ovo biti scenario koji se koristi za lečenje ljudi, ali pomaže naučnicima da razumeju prozore u kojima reanimacija može biti održiva.

Osnovni sistem za održavanje života uključivao je veštačko srce i pluća kako bi pomogli pumpanju tečnosti kroz mozak. Za jednu grupu, jetra svinje je integrisana u sistem, poznat kao normalna perfuzija mozga uz pomoć jetre.

Najpre, mozgovi su povezani sa sistemima za održavanje života 10 minuta nakon početka procedure održavanja života. Za sistem bez jetre, električna aktivnost u mozgu se pojavila u roku od pola sata pre nego što je vremenom opala.

Tim je takođe eksperimentisao sa različitim kašnjenjima, povezujući mozak sa sistemom uz pomoć jetre u intervalima od 30 minuta, 50 minuta, 60 minuta i 240 minuta. Najduži interval koji je pokazao obećavajuće rezultate bio je 50 minuta nakon ishemije: mozak je ponovo pokrenuo električnu aktivnost i održavao se u tom stanju šest sati do prestanka eksperimenta.

Zanimljivo, u mozgovima koji su bili bez kiseonika 60 minuta, aktivnost se vratila samo tri sata pre nego što je izbledela, što ukazuje na kritičan interval u kome reanimacija može biti uspešna uz dodatak funkcionalne jetre.

Ovi rezultati, kažu istraživači, sugerišu da jetra igra važnu ulogu u razvoju povrede mozga nakon srčanog zastoja. Nalazi ukazuju na nove puteve za istraživanje povreda mozga i mogu, nadamo se, poboljšati stope preživljavanja i ishode oporavka ljudskih pacijenata u budućnosti.

Rezultati istraživanja su objavljeni u EMBO Molecular Medicine.