Снимци скенера открили свеобухватну реорганизацију мозга у трудноћи

МРИ скенери рађени су сваких неколико недеља од пре зачећа до две године након порођаја и открили су широко распрострањену реорганизацију у мајчином мозгу, при чему су неке промене биле краткотрајне, а друге су трајале годинама.

Рад, који је један независни стручњак описао као „заиста херојски“, утире пут за далеко дубље разумевање мајчиног мозга у трудноћи. Сада се прикупљају додатни подаци и обављају прегледи других трудница како би се истражили ризици постанталне депресије, вези између прееклампсије и деменције и зашто трудноћа може да умањи мигрене и симптоме мултипле склерозе.

Научници су извели 26 скенирања мозга здраве тридесетосмогодишње жене која је затруднела путем вантелесне оплодње и узорке крви како би пратили драматичне скокове хормона током трудноће. Подаци су открили како се мозак мењао, из недеље у недељу.

Најочигледније је било стално смањење сиве материје, наборане спољашње површине мозга, током трудноће и привремени врхунац неуронске повезаности на крају другог триместра.

„Мозак мајке пролази кроз ову кореографску промену током трудноће и коначно смо у могућности да посматрамо процес у реалном времену“, истиче професорка Емили Џејкобс, истраживач у овој студији спроведеној на Универзитету Калифорније у Санта Барбари.

Научници су раније правили снимке женског мозга у различитим фазама трудноће, али најновији рад показује како се могу пропустити привремене промене које се враћају у нормалу до тренутка када се жена породи.

У чланку објављеном у Nature Neuroscience, главна ауторка, Лаура Причет, и њене колеге описују како раст хормона, као што су естроген и прогестерон, доводе до значајних физиолошких промена у трудноћи, утичући на крвну плазму, метаболизам, потрошњу кисеоника и имунитет. Исти хормони обнављају мозак.

Да би боље разумели шта се дешава, истраживачи су користили прецизну магнетну резонанцу да скенирају мозак др Елизабет Крастил, колегинице са Универзитета Калифорније. Скенирана је пре зачећа, током трудноће и две године након што јој се син родио у мају 2020.

„Био је то прилично интензиван подухват“, признаје Крастилова, али додаје да се није осећала посебно другачије у трудноћи. „Неки људи причају о 'мумијином мозгу' и сличним стварима, а ја нисам искусила ништа од тога.“

Скенирање је открило широко распрострањено смањење запремине и дебљине сиве материје, посебно у регионима који су повезани са друштвеном когницијом. Микроструктура беле материје, мера ожичења мозга, достигла је врхунац на крају другог тромесечја пре него што је поново опала. Цереброспинална течност и мождане шупљине познате као коморе су се прошириле. Промене су биле повезане са порастом нивоа хормона.

„Понекад се људи уплаше када чују да се волумен сиве материје смањује током трудноће“, напомиње професорка Џејкобс. „Ова промена вероватно одражава фино подешавање неуронских кола, за разлику од стањивања кортекса које се дешава током пубертета." Истраживачи су упоредили процес са вајањем Микеланђеловог Давида од мермерног блока.

Студија се није бавила променама понашања или емоција које се јављају током трудноће, а у игри су били многи фактори осим хормона, као што су стрес и губитак сна. Али неке промене у мозгу су и даље биле присутне две године након порођаја, што наговештава ћелијске промене у органу.

„Овај рад заиста отвара више питања него што даје одговоре“, напомиње др Крастул. „Заиста тек смо загребали површину."
Рад означава покретање пројекта Мајчински мозак (Maternal Brain), међународног подухвата да се прикупе слични снимци од више трудница.

„Постоји толико тога о неуробиологији трудноће што још увек не разумемо и то није зато што су жене превише компликоване, није зато што је трудноћа неки Гордијев чвор, то је нуспродукт чињенице да су биомедицинске науке историјски игнорисале здравље жена“, сматра професорка Џејкобс.

Џина Рипон, професор емеритус когнитивног неуро-имиџинга на Универзитету Астон у Бирмингему, у Енглеској, истиче да је у питању био „заиста херојски“ пројекат. „Подаци из ове студије илуструју колико нам много недостаје.“

Др Ан-Мари Д‘Лонж, вођа групе ФемиЛаб у Универзитетској болници у Лозани, назвала је рад „фасцинантним“. „Овај приступ не само да ће нам помоћи да мапирамо неуропластичност мајке, већ и да идентификујемо маркере који указују на ризик од постпорођајне депресије, озбиљног стања које се често не лечи“, рекла је она.