Otkriveno mumificirano mladunče sabljozube mačke u Sibiru šokiralo naučnike – prvo takvo u svetu

Obilje krzna i mumificiranog tkiva pokriva leš mladunčeta, a njegovo lice, prednje noge i torzo su skoro netaknuti, navodi naučnici u studiji objavljenoj u časopisu Sajentifik reports (Scientific Reports).

Tamno smeđe krzno je kratko ali veoma gusto, dužine od dva do tri centimetra. Krzno je takođe iznenađujuće mekano, kaže vođa studije Alekseja V. Lopatina, član ruske Akademije nauka i glavni istraživač i direktor paleontološkog instituta „Borisijak“.

„Fantastičan je osećaj videti svojim očima izgled dugo izumrle životinje. Posebno kada je u pitanju tako zanimljiv predator poput sabljozube mačke“, navodi Lopatin.

Ovi izumrli mesožderi, koji su daleki rođaci današnjih velikih mačaka i takođe izumrlog smilodona, poznati su po svojim dugim očnjacima koji podsećaju na oštrice i mogli su da budu dugački i do 20 centimetara.

Zamrznuto mladunče je prvi fizički dokaz iz Azije o vrsti homotherium latidens iz reda sabljozubih mačaka. Fosilizovane kosti ove vrste prethodno su nađene na lokalitetima u Holandiji i u kanadskoj državi Jukon. Drugi tipovi mumificiranih lešina iz ledenog doba, poput krznatih nosoroga i mamuta, poznati su iz sibirskog regiona Jakutija.

U poređenju sa njima, mumificirane mačke su „izuzetno retke“, kaže Lopatin. Pre ovog otkrića, bila su samo dva pronalaska, oba od vrste pećinskog lava panthera spelaea, i to u Jakutiji.

„Sada smo dodali mladunče homotherium latidens na ovu listu. Izvlačenje DNK biće važan sledeći korak za razumevanje vrste, kao i detaljan pregled kostura, mišića i krzna“, navodi Lopatin.

Izuzetno otkriće

Paleontolog Džek Tseng, koji proučava anatomiju izumrlih sisara i koji nije učestvovao u studiji, kaže da je ostao bez reči kada je čuo za otkriće koje smatra „pravim kovčegom informacija“.

„Veoma je retko da se pronađu kosti ove vrste uopšte, a tek meko tkivo“, ističe Tseng, profesor integrativne biologije na Univerzitetu Kalifornija.

Mladunče je očuvano u permafrostu blizu reke Badjarike u severoistočnoj Jakutiji, a kopači su je slučajno otkrili 2020. godine dok su pod nadzorom jakutskih paleontologa tražili kljove mamuta.

Metoda radioaktivnog ugljenika otkrila je da je mladunče staro 35.000 godina i živelo je tokom kraja pleistocenskog doba.

Očuvanost prednjih nogu je posebno zanimljiva. Prednje šape imaju očuvane kandže i ovalne, mesnate jastučiće sa unutrašnje strane.

Poreklo drevnih mačaka

Zaleđene u ledu pronađene su i kosti karlice i zadnjih nogu. Sudeći po veličini sekutića, naučnici procenjuju da je mladunče imalo oko tri nedelje kada je uginulo.

Međutim, pronađeni ostaci su takođe pokazali da su se mladunčad sabljozubih mačaka drastično razlikovala od mladunaca modernih mačaka, poput lavova.

Njihovo krzno je bilo tamnije, uši manje, imale su duže prednje noge, veća usta i značajno masivniji vrat. Debljina gornje usne dva puta je veća od mladunaca lava, verovatno da bi mogla da pokrije očnjake kada porastu, objašnjava Lopatin.

Njene šape su više kružnog oblika. Štaviše, njihov oblik više podseća na šapu medveda.

Veličina prednjih nogu i oblik šapa kod mumificiranog mladunčeta ukazuje na to da su se pripadnici vrste homotherium latidens verovatno oslanjali na snagu prednjih nogu i koristili ih da imobilišu plen.