Carstvo smrti ispod Pariza – otkrivanje tajni najveće kosturnice na svetu sa ostacima miliona ljudi

U prvoj naučnoj studiji lokaliteta, tim arheologa, antropologa, biologa i doktora analiziraće neke od kostura i ostataka pet do šest miliona ljudi, koliko se procenjuje da ih ima u tunelima.

„Začujuće je zaista da nikada nije sprovedeno ozbiljno naučno istraživanje katakombi. Naša studija će proučiti hiljadugodišnju istoriju javnog zdravlja Pariza i njegovih predgrađa, kao i tipova lečenja i hirurgije kojoj su ljudi podvrgavani i bolesti od kojih su patili“, naveo je predvodnik istraživanja Filip Šarlije.

Postoje mnoge kosturnice širom sveta, ali je ovo, kako kaže, verovatno najveća i zbog toga je jedinstvena. To je idealno mesto da se sprovede antropološka i paleoantropološka studija.

Znak na ulazu u Pariske katakombe, mrežu tunela dugačku 300 kilometara na 20 metara dubine, upozorava posetioce rečima: „Stanite! Ovo je carstvo smrti.“

Večno konačište šest miliona duša

Pred kraj 18. veka, gradske vlasti su odlučile da ekshumiraju tela sahranjena iz zajedničkih grobnica na Groblju nevinih u podzemne kamenolome. U to vreme distrikt Lezal u samom centru grada bio je izložen raznim zaraznim bolestima zbog zaraza koje su izbijale neodgovarajućim sahranjivanjem mrtvih u masovne grobnice u crkvenim dvorištima.

„Prema pričama se dešavalo da ljudi piju, jedu i plešu u podrumima krčmi ili kabarea kada se iznenada sruši jedan zid i iz njega se sruče tela u raznim fazama raspada. Tada su vlasti shvatile da više nije moguće da pariska groblja prime toliki broj mrtvih. Odlučili su da se osnuje komisija koja će rešiti to pitanje“, kaže Šarlije.

Odlučeno je da se kosti premeste u napuštene podzemne hodnike. Posao je počeo 1788. godine i obavljan je noću pod nadzorom policijskog pukovnika Luja Tiru de Krona.

„Zvaničan razlog je javno zdravlje, ali sumnjam da je zbog demografskog pritiska u Parizu postojao drugi, važniji finansijski i ekonomski interes u dobijanju novog zemljišta za gradnju“, ističe Šarlije.

Procene su da su ostaci skoro šest miliona ljudi premešteni u veliki broj kosturnica. Među njima su se nalazili i skeleti velikana Francuske revolucije.

„Bacani su u jame napuštenog kamenoloma, koji je korišćen ranije da snabdeva kamenom gradnju Pariza“, dodaje Šarlije.

Ipak, generalni inspektor kamenoloma, plemić Luj-Etjen Erikar de Tiri je 1810. godine odlučio da bi trebalo iskazati poštovanje prema mrtvima. Aranžirao je lobanje i duge, veće kosti i ugradio ih u zidove, čime su katakombe dobile današnji izgled.

„Pretvorio je tunele u mesto koje može da bude posećeno, ne samo od strane turista“, kaže Šarlije.

Da li je sifilis 16. veka isti kao današnji?

Nakon što se jedan od zidova srušio 2022. godine, Šarlijeov tim sa Univerziteta u Versaju dobio je mogućnost da prouči lokalitet.

Osim analiziranja amputacija, autopsija i balsamovanja ljudi čiji se ostaci nalaze u katakombama, istraživanje uključuje i ono što naučnici zovu paleopatologijom – proučavanje i određivanje od kojih bolesti i infekcija su patili, kao i trovanja teškim metalima, poput olova, žive, arsena i antimona.

Šarlije objašnjava da oboljenja koja ostavljaju tragove na ljudskih kostima, uključujući rahitis, sifilis, lepru – su lakša za identifikaciju, ali DNK ekstrakcija iz zuba omogućava naučnicima da odrede i druge infekcije, kao što su kuga, koji ubijaju previše brzo da bi ostavili traga.

„Možemo da vidimo, primera radi, da li je sifilis koji je ubio nekoga u 16. veku isti kao sifilis današnjice i da li je infektivni agens bolesti evoluirao“, dodaje Šarlije.

Do sada, njegov tim je skenirao kosti i uzimao uzorke. Datiranje metodom radioaktivnog ugljenika tek treba da bude sprovedeno, a omogućiće im da odrede tačnu starost kostiju, a prosto brojanje bi trebalo da iznedri tačniju procenu o broju kostiju u katakombama. Očekuje da će ih biti više od šest miliona.