Kada se i zašto meduze spajaju po Frankenštajn principu

Novo saznanje sugeriše da su nekada odvojeni nervni sistemi dve meduze, postale potpuno integrisani jedan sa drugim, objašnjavaju istraživači.

„Bio sam iznenađen kada su mišićne kontrakcije nove meduze nastale spajanjem, počele da daju sinhronizovane pokrete“, kaže istraživač iz oblasti biologije – Keji Jokura sa Univerziteta Ekseter, i naglašava da je važno zapažanje da nije u pitanju tek običan spoj nervnih sistema, već sinhronizovan i potpuno jedinstveno funkcionalan.

Njihovi digestivni sistemi su se takođe spojili: „Spojene meduze imaju dva usna otvora. Kada im (joj) je hrana data na jednu stranu, svareni materijal je transportovan u susedni digestivni trakt.

Nastali izmet organizam izbacuje na dva otvora i to uvek u različito vreme.

Neke vrste meduza iz porodice ctenophore imaju sposobnosti brze regeneracije, zbog čega su postale popularan laboratorijski model za izučavanje kako bi se mehanizam koristio za pomoć u zarastanju rana.

Prethodne studije su otkrile da se tkiva tih meduza lako „presađuju“ jedno na drugo, pa su dr Jokura i tim međunarodnih istraživača testirali mogućnost još većeg spajanja, i došli do iznenađujućeg otkrića.

Od nekoliko meduza su uzeli po jedan bočni deo i držali su ih izolovane u paru tokom noći. Sledećeg dana su otkrili da je devet od deset parova bilo besprekorno spojeno u jedno telo.

Pri pažljivijem posmatranju, istraživači su u početku primetili da se svaki član spojenih delova kreće nezavisno, ali do dva sata nakon njihovog spajanja, većina njihovih mišićnih kontrakcija je bila sinhronizovana.

To sugeriše da su njihove nervne mreže – jednostavni nervni sistemi – sada bili potpuno integrisani jedni s drugima.

Detaljnije istraživanje mehanizma spajanja

Istraživači tek treba da potvrde da li ove meduze ovako nešto primenjuju i prirodnom okruženju. Pripadnici vrste ctenophore slobodno plutaju ogromnim prostranstvima okeana širom sveta, tako da se verovatno ne nalaze dovoljno blizu potencijalnog partnera za fuziju tako često.

Dr Jokura ima teoriju o tome zašto bi im sposobnost spajanja mogla dati prednost u evoluciji: „Jedna od mogućih prednosti je to što fuzija omogućava mnogo brži oporavak posle povreda u poređenju sa regeneracijom.

Inače, nove meduze nastale spajanjem, bile su savršeno funkcionalne i zdrave tri nedelje nakon njihovog spajanja.

Sposobnost jedinki meduza da se tako lako potpuno stope jedna sa drugom sugeriše da im nedostaju mehanizmi koje većina drugih životinja ima, a to je mehanizam za prepoznavanje sopstvenog tela. Naučnici pretpostavljaju da je svako njihovo telo potpuno kompatibilno sa telima drugih meduza, što recimo nije slučaj kod čoveka, i što je najvidljivije kada se govori o podudaranju pri transfuziji krvi ili transplantaciji organa.

Naredni zadatak dr Jokure i njegovog tima je detaljnije proučavanje  mehanizama koji stoje iza toga kako se neuronska aktivnost dva pojedinačna organizma tako efikasno i brzo kombinuje.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Current Biology.