Људождери Тсавоа нису мит - који је разлог крвавог пира кенијских лавова пре више од 100 година

Уколико им се укаже прилика, лавови се неће либити ни да убију и поједу човека. Срећом, хомо сапијенс није високо на листи омиљене хране афричких великих мачака, мада је било изузетака, попут злогласних „људождера Тсавоа“: пар лавова је по легенди убио више од 100 радника који су градили пругу у Кенији 1898. године.

Дуже од једног века старе чељусти и зуби два лава – који су стекли репутацију људождера – сада откривају нове тајне, укључујући и то не само да ли су јели људе, већ и зашто.

Користећи нове напретке у техникама секвенцирања и анализирања старе и деградиране ДНК, истраживачи из САД и Кеније проучавали су длаке које су остале у чељустима лавова.

Своје налазе објавили су у новој студији, која је послужила да се провери злогласна легенда о Тсавоанским људождерима. И не само то, већ и да се боље разуме шта је нагнало ове дивље предаторе да се понашају толико необично.

Духови из таме

Први извештаји о нападима лавова почели су у марту 1898. године, одмах након што је у Кенију стигао потпуковник Џон Хенри Патерсон, британски војни официр и инжењер који је надгледао пројекат градње пруге између Кеније и Уганде.

Британци су са собом довели хиљаде радника да граде мост, већином из Индије, и сместили их у кампове дугачке неколико километара.

Испрва је Патерсон сумњао у извештаје да су лавови одговорни за нестанак два радника, али је променио мишљење неколико недеља касније када је индијски војни официр Унган Синг, који је са њим дошао, претрпео исту судбину.

Патерсон је ту ноћ провео на дрвету, заклевши се да ће убити лавове и чекајући да се врате. Касније је у свом дневнику записао да је то вече у даљини чуо злокобну рику, а онда вриске и крике из суседног кампа удаљеног око 800 метара.

Следеће јутро су га обавестили да је лав напао други део кампа.

Тада је почела дуготрајна потрага Патерсона и сарадника да улове и убију два велика лава без гриве. Лавови без гриве су уобичајени у неким подручјима, укљујући и Тсаво, можда због локалне климе или вегетације.

Напади су одједном престали, а затишје је трајало пар месеци, а повремено су се чуле гласине о томе да су виђени у близини.

Када су се лавови вратили, били су још агресивнији. Уместо да су нападали усамљене појединце као раније, сада су често упадали у кампове заједно.

Патерсон их је на крају убио у децембру. О неуобичајеном случају два лава снимљена су и два филма – Bwana Devil из 1952. и Ghost and the Darkness из 1996. године са Валом Килмером и Мајклм Дагласом.

Коначни број жртава остао је предмет спекулација. Док неки процењују да су крвожедни лавови убили чак 135 људи, студија из 2001. године утврдила је да је број жртава био око 30.

Патерсон је сачувао остатке лавова и на крају их продао Природњачком музеју у Чикагу 1925. године. Деценијама касније, музејски менаџер Томас Гноске пронашао је лобање у складишту и приметио длаке у пукотинама зуба.

Неки научници су спекулисали да су лавови ловили људе баш због оштећених зуба, јер због њих нису могли да савладају већи плен, попут бивола.

ДНК открива плен два брата

Баш због оштећења чини се да су се сачували трагови жртава лавова. Гноске и колеге су сада спровели детаљну анализу длака, укључујући микроскопске и анализе генома.

Када су узорци потврђени, аутори студије су се фокусирали на митохондријалну ДНК, које има више у ћелијама, а у длакама такође може да се одржи дуго, што помаже када су у питању стари узорци.

Длаке нису биле у добром стању, али су из њих изоловани митохондријски геноми. Неке од длака су потекле са самих лавова.

Остатак је припадао уобичајеној комбинацији копитара тог подручја, уз неколико изузетака. Зуби злогласних људождера су, заиста, имали у себи и људске длаке.

„Анализе су показале ДНК жирафа, људи, антилопа, гнуова и зебри, а такође смо идентификовали и длаке које потичу са самих лавова“, наводи се у студији.

Тим научника је такође направио базу података ДНК профила потенцијалног плена који је обитавао у подручју лавова 1898. године.

Проналазак ДНК гнуа био је чудан, истичу научници, јер су најближи гнуови тада живели око 70 километара далеко. Када је Патерсон писао о затишју у нападима, можда су лавови отишли да лове гнуове.

Такође је занимљиво да су открили ДНК само једног бивола. „Знамо шта лавови у Тсавоу једу данас и биво им је омиљени плен“, пишу научници.

То би могло да укаже и на разлог зашто су лавови ловили људе.

Сточна куга, вирусна болест која напада копитаре, дошла је из Индије годину дана раније и изазвала је помор међу популацијом бивола и стоке у региону 1890-их и можда натерала лавове да пронађу нови плен – људе.