Nova Nojeva barka biće smeštena na Mesecu?

Uznemireni rastućim brojem vrsta koje se suočavaju sa izumiranjem na Zemlji, grupa naučnika veruje da odgovor leži u izgradnji velikog zamrzivača za životinjski DNK na Mesecu.

Predlog je dao tim koji uključuje Meri Hagedorn, naučnicu u Smitsonijanovom Nacionalnom zoološkom vrtu i Institutu za biologiju očuvanja. Hagedornova je i ranije učestvovala u projektima o očuvanju ugroženih vrsta korala kroz krioprezervaciju.

Sada, ona želi da iskoristi sličnu tehnologiju za nešto ambicioznije: izgradnju lunarne Nojeve barke koja bi se eventualno mogla koristiti za ponovno naseljavanje izgubljenih vrsta na Zemlji ili drugoj planeti putem kloniranja.

Mesec kao izabrana lokacija ima najviše smisla, smatra grupa naučnika, zbog svoje udaljenosti od katastrofa koje bi prouzrokovao čovek i njegovih prirodno niskih temperatura, koje mogu da olakšaju zamrzavanje.

„Ovakvo bioskladište bi zaštitilo biodiverzitet i delovalo kao zaštita od njegovog gubitka usled prirodnih katastrofa, klimatskih promena, prenaseljenosti, iscrpljivanja resursa, ratova, socioekonomskih pretnji i drugih uzroka na Zemlji“, napisali su istraživači.

Plan zahteva da se tokom vremena izgradi banka kriogenski zamrznute životinjske kože i tkiva, koja će se na kraju proširiti i na biljke. Biće potreban širok spektar uzoraka faune i flore, od kojih bi svaki igrao ulogu u izgradnji „održivih ekosistema prilagođenih ljudima tokom svemirskog leta, na drugoj planeti ili nazad na Zemlji“, objasnili su istraživači u svom predlogu.

Biće mnogo izazova za završetak tako ambicioznog projekta, priznali su, uključujući izgradnju ambalaže za zaštitu DNK od radijacije, pronalaženje pouzdanog transporta do posebno neprijateljskih delova Meseca i neizvestan efekat koji bi dugo izlaganje mikrogravitaciji moglo da ima na uzorke.

Prema mišljenju tima naučnika, stvaranje te vrste zamrzivača na Mesecu bio bi „program koji bi trajao decenijama“, i koji bi zahtevao ogromnu saradnju među nacijama.

Pitanje troškova

Još jedna prepreka su troškovi. Grupa istraživala nije se bavila cenom lunarnog krioskladišta, osim što su naglasili da bi, na skali od jedan do pet, u kojoj je jedan najjeftiniji, a pet najskuplji projekat, izgradnja sličnog objekta na Zemlji bila ocenjena sa jedan a na Mesecu bi ocena bila petica. Sa druge strane, troškovi održavanja skladišta na Zemlji su pet, dok su na Mesecu – dva.

Ovo nije prvi put da su naučnici uzeli Mesec u razmatranje u nastojanju da se spasu ugrožene vrste na Zemlji. Godine 2021, tim istraživača sa Univerziteta u Arizoni predložio je izgradnju „Kovčega“ za očuvanje za očuvanje semena, jaja, semenih tečnosti i DNK. Ali u razmatranju lokacije gde bi bio smešten takav objekat, koji bi zahtevao solarnu energiju, novi predlog ima sigurniji dizajn, jer bi iskoristio hladne temperature Meseca i tako smanji potrebe i troškove održavanja.

Deo južnog pola Meseca ima stabilnu temperaturu koja nikada ne prelazi -196 Celzijusa, što bi olakšalo kriogeno očuvanje materijala.

Ako sve ovo zvuči pomalo nemoguće, imajte na umu da se uzorci od preko 1,3 miliona uzoraka trenutno nalaze u norveškom „Trezoru Sudnjeg dana“ kao zaštita od prirodnih i veštačkih nesreća. S obzirom na stanje stvari na Zemlji, lunarni trezor bi mogao biti mudra i izvodljiva ideja.