Спектакл на небу – шест планета „као под конац“ на ноћном небу, а ускоро стиже и Меркур

Могућност да на ноћном небу видимо шест планета Сунчевог система дугујемо комплексној небеској механици и ситуацији током које се планете на својој путањи око Сунца нађу у позицијама које омогућавају њихову истовремену видљивост са Земље.

Како напомиње Бранко Симоновић, медији нису адекватно пренели вест о овом феномену најављујући одређене датуме када ће моћи да се посматра поравњање планета, јер је у питању процес „сустизања и окупљања“ планета на небу и не дешава се само једног дана.

„Дакле, ових дана увелико су већ у том, да кажемо, дружењу и биће још неко време испред нас. Видимо четири небеска тела, односно четири планете. Тамо где буде зашло сунце, далеко на југозападној страни, први на небу, веома ниско, биће Сатурн и Венера. Венера се веома лако види јер је веома светла. Она је звезда Даница, а поред ње је Сатурн који је веома таман и они ће веома брзо залазити и зато треба водити рачуна да се ухвати на време“, објашњава Симоновић.

Даље према југу, према меридијану, налази се сасвим високо Јупитер и њега је веома лако уочити јер је довољно сјајан и притом је довољно велики да га не могу заклонити зграде и околни рељеф, додаје звездар. И коначно супротно, према источној страни, у првом делу долази Марс, који је такође веома сјајан и довољно високо на небу.

Уз њих су се придружили и Уран и Нептун, који, за разлику од остале четири планете, нису видљиви голим оком, и у том смислу њихова појава представља куриозитет.

„Довољно да изађете на јужну страну неба у први сумрак, наравно када је ведро, да бисте их обухватили једним погледом на тој небеској позорници. Јер се планете на тој небеској позорници крећу, сустижу, разилазе, некад буде да нема ниједне, веома често их буде једна, две, три. Ево, сада су се ове четири скупиле тако да их одједном можемо да видимо, некад у првом делу ноћи, некад у другом“, наводи Бранко Симоновић.

Дешава се, али не тако често

Астрономски гледано ова појава је уобичајена, али није тако честа. Две-три планете су много чешће видљиве са земље, него четири, а шест још ређе.

„У сваком случају није честа појава и лепо је присуствовати том феномену, призору, али на крају крајева није то неки посебан процес. Планете се око Сунца крећу, по својим шинама, али на небу се нама то пресликава дуж једне путање по небу, која се зове еклиптика“, објашњава гост Јутарњег програма.

Већ од 31. јауара и 1. фебруара овој „дружини на небу“ ће се прикључити и Месец, а крајем фебруара ће се појавити и Меркур. 

„Али у принципу то ће се јако тешко уочити из разлога што ће већ Сатурн бити веома ниско, дакле већ у руменилу заласка Сунца, а и Меркур такође не одлази превише од Сунца, што ће рећи да је и он увек ниско на хоризонту, у неки сумрак видљив. Ето, Кеплер је умро, а никад није видео Меркур, тако да тим пре може бити већи изазов уколико неко жели да га види голим оком“, напомиње Симоновић.

Када ћемо поново имати прилику да присуствујемо овом феномену може се математички прорачунати, али сензационалистички бројеви година који су се појављивали у медијима, свакако нису тачни, каже на крају гостовања у Јутарњем програму, Бранко Симоновић, звездар и популаризатор науке.