Leto nam stiže ranije – koliko su prestupne sekunde i godine važne u kalendaru

Večeras, tačno u 22 i 50 minuta dolazi nam, za mnoge najlepše godišnje doba, leto. Danas je, za stanovnike severne polulopte, najduži dan (15 sati i 35 minuta) i najkraća noć u ovoj godini, koja je inače prestupna, pa nam i leto dolazi malo ranije. Zbog čega je to tako i kakve nam signale šalje naša planeta, za RTS je govorio Branko Simonović, popularizator nauke.

Naučili smo da nam leto dolazi 21. juna. Ove godine je poranilo.

„Kalendar sa svojim ograničenjima koja ima, a u pogledu nesrazmernosti dužine trajanja kretanja Zemlje oko Sunca, i celih brojeva koje mi koristimo da bismo to merili, onda prestupna godina na neki način na svake četiri godine pomeri ove datume“, kaže Simonović.

Dodaje da je čovečanstvo već dugo u stanju da, kada je nebeska mehanika u pitanju, vrlo precizno meri vreme i definiše godišnja doba. Ukazuje međutim i na pojavu „haosa“ koji predstavlja zapravo ograničavajući faktor koji ne dozvoljava predikciju zbog neočekivanih faktora i pojava.

Govoreći o tome koliko se razlikuju kalendarska i solarna godina Simonović kaže da je u pitanju „igra brojeva“.

„Zemlja oko Sunca ne obiđe za 365 dana, nego ima još jedan ostatak, rep jedan od oko pet sati, to se akumulira tokom vremena i onda to mora da se nekako preseče, pa smo se dovijali i uveli prestupnu godinu, a i prestupni dan, pa i prestupne sekunde“, objasnio je Simonović.

Kalendar je kako kaže, pored toga što je tradicionalno nasleđe i večito dovijanje u igri srazmernosti.