Plave, zelene, smeđe – kako boja očiju utiče na kvalitet vida

Otprilike jedna od deset osoba na svetu ima plavu ili zelenu boju očiju, ili neku od njihovih nijansi. Naučnike je zanimalo – koliko dobro oni vide u odnosu na ljude sa tamnim očima.

U nekim evropskim populacijama, udeo ljudi sa svetlim očima je veći od svetskog proseka, i one se javljaju kod svake treće ili četvrte osobe. To što navedene boje očiju opstaju u konkurenciji sa smeđim i tamnijim tonovima očiju, naučnici i dalje spekulišu, ali naučnici su se bavili aspektom prednosti u smislu jasnijeg vida u određenim uslovima. Blagu prednost – imaju svetle oči.

U eksperimentu, Kjoko Jamaguči i njena učenica Fejt Erin Kejn sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu istraživale su jasnoću čitanja kod 39 odraslih dobrovoljaca koji su bili podvrgnuti jednostavnom testu u trajanju od 30 sekundi pod opadajućim intenzitetom svetlosti.

Boje očiju su verifikovane kao plave ili smeđe kategorije pomoću nedavno razvijenog vodiča za klasifikaciju, a u grupi za ekperiment bilo je 25 ljudi sa nekom nijansom plavih očiju i 14 sa svetlosmeđim ili tamnosmeđim očima.

Trebalo je da pročitaju listu pomešanih cifara. Oni sa plavim očima mogli su da čitaju prikaze (sa zida) pod znatno slabijim svetlom – od samo 0,7 luksa u proseku – osobe sa braon očima, kojima je u proseku bilo potrebno minimalno osvetljenje od 0,82 luksa.

Imajući na umu da je studija preliminarnog tipa sa relativno malom veličinom uzorka i da tek treba da bude recenzirana, nalazi eksperimenta podržavaju teoriju da je gubitak pigmentacije u oku bio osobina kod pripadnika nekih populacija kako bi se maksimizirao vid u okruženjima sa slabom osvetljenošću.

Svako oko „poprskano“ je različitim količinama proteina kao što je melanin. Veće doze proteina zatamnjuju oči. Kako se pigmentacija iscrpljuje, rasipanje svetlosti kroz providne slojeve oka daje im plaviju nijansu.

Pretpostavka je da je evolucija nekima podarila više pigmenata iz dobrog razloga. S obzirom na to da oni sa tamnijim očima imaju manju učestalost oboljenja kao što su rak i makularna degeneracija, oko puno melanina će verovatno pružiti veći stepen zaštite.

Plave oči kao rezultat genetske promene koja se dogodila se odavno i koja je danas preneta u krvne loze nadaleko i naširoko kroz vekove, a danas se može naći kod stotina miliona ljudi širom sveta.

Kao i mnoge adaptacije, objašnjenje i razlog nastanka plavih očiju svakako je složeno.

U svakom slučaju, nova preliminarna studija ukazuje na širok spektar i bogatstvo različitosti savremenog čoveka, i na to, koliko te različitosti mogu uticati na svakodnevni život. Ovog puta u pitanju je kvalitet čula vida, tačnije – utvđivanje finih razlika.