Od prve do poslednje menstruacije - u kakvoj je vezi razvoj demencije sa reproduktivnim periodom kod žena

Analiza je uključila zdravstvene informacije prikupljene od 273.260 učesnica iz Ujedinjenog Kraljevstva, a nalazi sugerišu da one koje su prvu menstruaciju dobile kao mlađe i prolaze kroz menopauzu kao starije – imaju mozak koji će „zdravije da stari“.

Konkretno, istraživači na Univerzitetskom koledžu u Londonu otkrili su da su osobe kojima je menstruacija trajala od 34 do 37 godina imale 28 posto manji rizik od demencije u poređenju sa onima sa kraćim „reproduktivnim rasponom“.

Utvrđena korelacija važi u slučaju kada je menstrualni ciklus završen prirodnim putem, ali i usled hirurške intervencije.

Kod ljudi, estradiol je najmoćniji u porodici hormona estrogena. Njegov nivo opada i menja se tokom života, dostižući vrhunac tokom reproduktivnih godina i opadajući sa menopauzom.

Studija je koristila menstruaciju kao pokazatelj za nivoe navedenih hormona. Učesnice kojima je počela menstruacija u dobi od 15 ili više godina pokazale su 12 posto povećan rizik od demencije. A one koje su ušle u menopauzu posle 50. godine, imale su 24 procenta smanjen rizik od demencije.

Ipak, čini se da terapija zamene hormona, koja dopunjuje estrogen nakon menopauze, nije uticala na rezultate, navode istraživači, a povezanost je takođe uočena i kod žena koje su nosioci genetskih faktora rizika za demenciju, kao i među onima koje nisu.

„Na osnovu rezultata ove studije, estrogen bi mogao imati zaštitnu ulogu kod žena u razvoju demencije“, zaključuje tim sa Univerzitetskog koledža.

Ako se ispostavi da je to tačno, to bi moglo da objasni zašto su među obolelima od demencije – više od 60 odsto žene. Osim godina starosti, i pol je među vodećim činiocima rizika od razvoja demencije za koji naučnici znaju.

Žene zapostavljene u istraživanjima

Ipak, efekat polnih hormona na starenje ženskog mozga je slabo shvaćen. Do danas je velika većina istraživanja mozga sprovedena na muškarcima.

Samo dva procenta objavljenih studija pominje hormonske faktore, a samo 0,5 procenata je „otišlo” dalje. Više od polovine takvih istraživanja otkrilo je statistički značajne veze između ženskih polnih hormona i promena u mozgu.

Na primer, u mozgu žena koje su umrle, a bolovale su od Alchajmerove bolesti – najčešćeg oblika demencije – naučnici su izmerili relativno nizak nivo estrogena.

Naredne studije na životinjama otkrile su da je mozak sisara veoma osetljiv na estrogene, posebno u regionima povezanim sa učenjem i pamćenjem. Neki rezultati na glodarima čak sugerišu da estradiol može poboljšati neuronske veze u hipokampusu i možda smanjiti nakupljanje proteinskih plakova povezanih sa Alchajmerovom bolešću.

Međutim, slična istraživanja kod ljudi su pokazala oprečne rezultate. U 2021. godini, studija na 99 žena srednjih godina otkrila je da je duži reproduktivni period, što ukazuje na više godina izloženosti estradiolu, povezan sa većim količinama sive materije u mozgu – tkiva čiji je volumen smanjen kod osoba sa Alchajmerom.

Međutim, 2020. godine, analiza 16.854 žene otkrila je da je veća izloženost polnim hormonima u životu povezana sa očiglednijim znacima starenja mozga, a ne manje.

Da bi razdvojili ove mešovite rezultate, istraživači sa Univerzitetskog koledža sproveli su ono što kažu da je, prema njihovom saznanju, najveća analiza do sada. Njihovi nalazi sugerišu da je kumulativna izloženost estrogenu u životu usko povezana sa „zdravim starenjem” mozga.

Jedan od njihovih zabrinjavajućih nalaza je da su se ljudi koji su bili podvrgnuti reproduktivnoj operaciji suočili sa osam odsto povećanim rizikom od demencije.

Srećom, čini se da se ovaj rizik može značajno ublažiti ako se operacija uradi kasnije u životu (u četrdesetim ili pedesetim godinama) za razliku od intervencija te vrste u dvadesetim ili tridesetim godinama života.

Autori studije, pritom, ističu da su mnoge od ovih operacija nepotrebne, ili da se rade prerano.

Prema nekim procenama, oko 90 odsto operacija histerektomije obavlja se zbog benignih stanja, a 54 odsto žena u Sjedinjenim Državama koje su podvrgnute histerektomiji uklonilo je oba jajnika. Više od trećine ove grupe bilo je mlađe od 44 godine.

„Kada se žene podvrgnu operaciji zbog takvih benignih stanja, prolaze kroz naglo smanjenje izloženosti estrogenu i ubrzane promene u nervnom sistemu u perimenopauzalnom periodu“, objašnjavaju istraživači sa Univerzitetskog koledža.

„Reproduktivnu hirurgiju treba smatrati za faktor povećanja rizika od demencije u kliničkoj praksi”, jedan je od zaključaka studije, čija je analiza proizvela neke od najrelevantnijih rezultata opservacije do sada, ali može otkriti samo povezanost na nivou određene (jedne) populacije.

Važnost starosti pacijenta u vreme zahvata

Potrebno je mnogo više istraživanja da bismo rekli kako estrogen može direktno uticati na starenje mozga i šta možemo da uradimo u vezi sa tim. Postoji čak i šansa da drugi polni hormoni, poput progesterona, takođe igraju zanemarenu zaštitnu ulogu, ističu istraživači.

Interesantno je da su neki istraživači ranije imali teorije o tome da je starost pacijenta u vreme ovih operativnih zahvata od važnosti za opšte zdravlje.

Potrebno je mnogo više istraživanja da bi se utvrdilo zašto žene imaju tendenciju da razviju demenciju u tako većim stopama od muškaraca i kako se taj rizik može smanjiti.

Ako želimo da zaista razumemo pad kognitivnih sposobnosti, stručnjaci kažu da je davanje prioriteta ženskim studijama mozga u budućnosti neophodno.

Studija je objavljena u časopisu The American Journal of Geriatric Psichiatry.