Pronađen najstariji fosil kože, ima skoro 300 miliona godina

Uzorak je manji od nokta, a tekstura sačuvana na njoj, otkrili su paleontolozi, najraniji je poznati primer fosilizovane kože iz različite klasifikacije životinja poznatih kao amniote. Datira od pre oko 290 miliona godina – 21 milion godina ranije od prethodnog sličnog nalaza – a čini se da je koža pripadala gmizavcu sa hrapavom površinom sličnoj onoj kod krokodila danas.

S obzirom na to koliko je koža važna, jer deluje kao zaštitna barijera koja sprečava spoljašnje zagađivače da dopru u našu krv i organe, novo otkriće je važno za spajanje evolucione istorije kože, kažu naučnici.

„S vremena na vreme, imamo izuzetnu priliku da se vratimo u daleku prošlost. Ove vrste otkrića mogu zaista obogatiti naše razumevanje i percepciju ranih vrsta životinja“, kaže paleontolog Ajtan Mjuni sa Univerziteta u Torontu, koji je vodio istraživanje.

Fosilni zapisi mogu biti bogati i raznoliki, ali postoje neki delovi tela koji su očuvani mnogo ređe od drugih. Ovo je zaista bilo meko tkivo – stvari kao što su koža, organi i vezivna tkiva se razgrađuju mnogo lakše nego kosti, i često nestanu pre nego što dobiju šansu da kao fosil, sačuvaju svoju strukturu.

Međutim, neka okruženja su dobra za očuvanje mekog tkiva. Ispunjen pećinski sistem Richards Spur u Oklahomi je jedno takvo okruženje. Tlo je neobično mekano i fino, a nedostatak kiseonika svakako je pomogao usporavanje razgradnje mekog tkiva. Pored toga, tokom perma, pećina je bila aktivna kao svojevrsni provodnik za ulja, pa su ugljovodonici u nafti i katran koji prožimaju sedimente u ovom pećinskom sistemu takođe pomogli očuvanju tkiva.

Lokalitet je poznat po bogatom i raznolikom skupu ranih tetrapoda. Neki od najranijih poznatih amniota – grupa kopnenih kičmenjaka koja uključuje gmizavce, sisare i ptice – pronađeni su u pećinama Richards Spur.

Novootkriveni fosil kože je, međutim, nešto zaista posebno. Koža je karbonizovana u tri dimenzije, što je prvi zapis koji imamo o tome iz paleozoika.

To je ujedno i najraniji poznati sačuvani fosil kože koji uključuje, ne samo spoljašnji sloj, već i ono što su gotovo sigurno strukture povezane sa dubljim slojem dermisa.

Uzorak podseća na kožu krokodila

„Bili smo totalno šokirani onim što smo videli jer je potpuno drugačije od bilo čega što bismo očekivali. Pronalaženje tako starog fosila kože je izuzetna prilika da zavirimo u prošlost i vidimo kako je možda izgledala koža nekih od ovih najranijih životinja“, rekao je Mjuni.

Nažalost, ne znamo mnogo o životinji kojoj je koža nekada pripadala; nije pronađen pridruženi skelet. Međutim, šljunkovita površina koja se ne preklapa podseća na kožu današnjih krokodila, a zglobni delovi između ljuski podsećaju na kožu životinja kao što su zmije i gušteri.

Otkriće, kažu istraživači, pokazuje da je čak i vrlo rano, kada su amniote prvi put počele da se razvijaju, koža bila prisutan i važan organ.

„Naročito“, pišu naučnici u svom radu, „prisustvo epiderma sa izbočinama nalik ljuskama naglašava važnost ove komponente kože amniota kao barijere protiv surovog zemaljskog okruženja“.

Pronalazak ostataka kože istraživačima takođe može da služi kao novi alat za tumačenje naknadnog razvoja i pojave folikula dlake kod sisara i perja kod ptica.

Prvi sisari se pojavljuju u fosilnim zapisima pre oko 225 miliona godina, a ptice pre oko 150 miliona godina.

Još uvek mnogo toga ne znamo o tome kako su se različite osobine različitih životinjskih grupa razišle i razvile. Pronalaženje ranih primera ove osobine je redak i poseban prozor u istoriju svih čudesnih i divnih oblika života ove planete, rekli su istraživači.

Istraživanje tima naučnika objavljeno je u časopisu Current Biologu.