Fizičari sa Instituta Vinča učestvovaće u istraživanjima Higsovog bozona u Kini

Gošća Jutarnjeg programa Ivanka Božović, naučni savetnik u Institutu „Vinča“ i rukovodilac tima na projektu buduće fabrike u Kini, objašnjava da je Higsov bozon slučajno dobio naziv „božja čestica“ kada je fizičar Leon Lederman pokušao da publikuje svoju knjigu pod nazivom Prokleta čestica što bi na engleskom bilo God Damned Particle, što se izdavaču učinilo neprimerenim pa je zadržao samo God i tako je Higsov bozon postao i ostao božja čestica.

„Međutim, uzevši u obzir ulogu koju može imati u našem razumevanju Univerzuma, moguće da će taj svoj naziv i opravdati“, dodaje Božovićeva.

Zašto je važna ova vrsta istraživanja

U svakodnevnom životu, običnim ljudima se čini da njihov život nema bilo kakve veze sa naučnim istraživanjima, kao što je kvantno tuneliranje, teorija relativnosti ili struktura atoma, međutim onog časa kada u ruke uzmemo mobilni telefon, uključimo GPS ili odemo na magnetnu rezonancu, baštinimo upravo te teorije koje nam se čine daleke i apstraktne, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

„Izazovi su da otkrijemo zapravo koju još ulogu Higsov bozon ima. Otkrićem Higsovog bozona 2012. godine u Cernu [CERN, Evropska organizacija za nuklearno istraživanje] potvrđen je mehanizam njegovog delovanja, međutim, važnost tačnog poznavanja njegovih svojstava i uloge koje može da ima u objašnjenju zašto je univerzum ovakav kakav je, motiviše nas da pravimo ‘Higsove fabrike’. To su ti budući projekti kakav je i projekat u Kini, cirkularnog elektropozitronskog sudarača koji će proizvoditi milione ovih čestica i omogućiti merenja velike tačnosti“, objašnjava Ivanka Božović.

Saradnja u dva pravca

Saradnja Instituta Vinča i Instituta za fiziku visokih energija Kineske akademije nauka odvijaće se u dva pravca. Jedan je da će naši naučnici raditi potpunu simulaciju merenja koji će se izvršiti na tom sudaraču.

„To je jedan vrlo interesantan poduhvat, jer kada krenete u punu simulaciju i analizu sa ciljem da odredite tačnost kojom će neko svojstvo Higsovog bozona biti mereno, vi sedate u svojevrsni vremeplov i gledate očima možda svog deteta ili svog unuka koji će u tom eksperimentu učestvovati“, napominje Božovićeva.

Drugi aspekt saradnje se odvija u čitavom nizu istraživanja na kojima će tim naučnika iz Instituta Vinča doprineti u dizajniranju detektora, odnosno instrumentaciji za taj eksperiment.

„Takvih zadataka je mnogo i potreba za ekspertskim uslugama timova širom sveta je velika. Iz tog razloga ovakve i slične projekte realizuje celokupna međunarodna naučna zajednica“, ističe naučnica.

Važno je naglasiti, dodaje Ivanka Božović, da Institut „Vinča“ ima dugogodišnju ekspertizu koja omogućava da naša zemlja u ovoj oblasti zaista ide u korak sa najnaprednijim zemljama sveta.