Kompjuterske igrice u učionici?

Rezultati novog istraživanja naučnog tima Univerziteta u Kelnu pokazuju da budući nastavnici sve više žele da koriste kompjuterske igrice u nastavi. Studija identifikuje posebno relevantne aspekte kojima se treba baviti u programima obuke nastavnika, kako bi se podržala ova namera.

Kompjuterske igre imaju važnu ulogu u životima mladih, u medijima koje koriste. Međutim, u školskoj praksi to se i dalje retko uzima u obzir. Buduća generacija nastavnika koja se trenutno obrazuje na univerzitetima mogla bi to da promeni. „U našoj studiji usmerili smo se na nastavnike sutrašnjice i na to kako da budu bolje pripremljeni za upotrebu kompjuterskih igrica u nastavi, jer one imaju veliki potencijal za podučavanje", rekao je Marko Rit sa Odseka za psihologiju Univerziteta u Kelnu.

U prethodnim studijama autori su već pokazali da, kada se koriste u nastavi, kompjuterske igrice mogu da podrže razvoj učeničkih veština. Takođe, otkrili su da posle korišćenja kompjuterskih igrica na času učenici mogu da kritički i konstruktivno sagledaju iskustva sa novim nastavnim medijem. Na osnovu toga, istraživači su anketirali 402 nastavnika-pripravnika sa univerziteta nemačkog govornog područja o tome da li nameravaju da koriste kompjuterske igrice kao alat za učenje, ali i kao predmet razmišljanja na svojim časovima.

Pored toga što je ispitao njihovu 21 ličnu osobinu, tim je uzeo u obzir i to da li uviđaju efikasnost kompjuterskih igara, koliko znaju o njima i da li se plaše da ih koriste u učionici. „Pre svega, to da li prepoznaju efikasnost kompjuterskih igara i vide njihovu povezanost sa nastavnim planovima i programima - određuje da li će nastavnici-pripravnici imati želju da ih koriste u školskoj nastavi", objasnio je istraživač Kaj Kaspar.

Aktuelna anketa otkrila je i razlike između situacija u kojima se koriste kompjuterske igrice: „Ako koriste kompjuterske igre da bi unapredili sposobnosti učenika, nastavnici posebnu pažnju obraćaju na sopstveni strah od korišćenja kompjuterskih igrica, i na to u kojoj meri ljudi koji su im važni misle da treba da ih koriste", objasnio je Marko Rit. „Ako, s druge strane, žele da koriste kompjuterske igrice za diskusije o medijima, na kritičan način, fokus je na trudu koji je u njih uložen."

Pošto su kompjuterske igrice trenutno retko uključene u programe obuke nastavnika, istraživači preporučuju da se, pre svega, informišu o potencijalu i efikasnosti kompjuterskih igara, te o njihovoj relevantnosti za nastavni plan i program. Isto tako, nastavnici treba da budu svesni mogućih zamki u praktičnoj primeni i da budu u stanju da se nose sa njima. „Ovo bi zahtevalo ne samo prilagođavanje nastavnog plana i programa u edukaciji nastavnika, već i dodatnu podršku i upućivanje u rezultate istraživanja, kako bi kasnije u školskoj praksi znali kada i kako da efikasno koriste kompjuterske igrice u učionici", rekao je Kaspar.